За петак, 1. децембар 2023. године заказана III седница Извршног одбора АДС

У просторијама Државног архива Србије, у петак 1. децембра 2023. године, са почетком у 11.00 часова, биће одржана III седница Извршног одбора АДС. 

Позив за доставу прилога за "Архивски гласник" број 18

У току је припрема новог броја Архивског гласника, информативног билтена Архивистичког друштва Србије, број 18 за 2023. годину. Позивамо вас да својим радовима дате допринос формирању новог броја.

Потребно је да своје прилоге обликоване према Упутству за ауторе доставите најкасније до 10. јануара 2024. године на е-адресу уредника Мирјане Миленковић: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Позивно писмо и Упутство ауторима за обликовање радова можете преузети овде.

Изложба "Архиви Србије" наставља са путовањем по Србији

Након првог презентовања у Чачку, изложба "Архиви Србије" наставила је своје путовање по архивима и градовима Србије. До сада је изложбу видела публика у Крагујевцу, Неготину, Крушевцу, а 7. новембра 2023. године у 18,00 сати биће отворена у Галерији Историјског архива у Панчеву (плакат).

Сертификат о поузданости Архивистичком друштву Србије

Архивистичко друштво Србије добило је сертификат CompanyWall Business којим се потврђује поузданост и успешност у пословању. 

"Поседовањем сертфиката, компанија повећава свој кредибилитет на тржишту и добија сведочанство дугогодишњег систематског и квалитетног рада, чиме осигурава предност у одабиру у односу на конкуренцију. Уједно, поседовањем овог сертификата, клијентима и партнерима потврђујете сигурност пословања из финансијског и економског аспекта", наводи се на сајту ове организације.

Закључци са саветовања "Куршумлијска Бања 2023"

Комисија за закључке са VII Међународног архивистичког саветовања „Куршумлијска Бања 2023“, одржаног у периоду 11–13. октобра 2023. године под слоганом „Архиви инспиришу“,радила је у саставу: Милена Поповић Субић, архивски саветник (Архив Војводине), Милорад Јовановић, архивски саветник (Историјскиархив „Средње Поморавље“ Јагодина), Слободанка Цветковић, архивски саветник (Историјски архив Пожаревац) и Горан Милосављевић, виши архивист (Историјски архив „Шумадије“ Крагујевац).

Након излагања предавача на задате теме (Архиви и иновативне технологије, Актуелна питања архивске службе и Архивска грађа у иностранству од значаја за историју српског народа и Србије), након дискусије и одржане радионице Комисија је донела следеће закључке:

• Будућност је стигла. Електронски документ, електронско архивирање, дигитална архивска грађа је стварност коју савремена архивистика мора да перципира, те тога архивисти морају бити свесни и настојати да се што брже прилагоде, да постулате струке усагласе са новинама и реформишу методолошки приступ у погледу заштите, сређивања и обраде;

• Област архивске делатнсти и архивске службе, као и област канцеларијског пословања код стваралаца, било да је реч о стварању документарног материјала и архивске грађе у папиру или у електронском облику, мора бити што прецизније и детаљније уређена и регулисана прописима;

• У осмишљавању одговарајућих софтверских решења за канцеларијско пословање, али и у области законског и подзаконског регулисања читаве материје електронског канцеларијског пословања и електронског архивирања, морају бити укључени архивисти из различитих нивоа архивске службе (централни,матични и регионални, односно локални архиви).Архиви морају бити део процеса и решења, активни учесници са примењивим решењима;

• Због чињенице да област стварања архивске грађе и документарног материјала пролази кроз транзицију са папирног у електронски облик архивисти морају стицати нове компетенције а њихова едукација мора пратити промене у технологији и друштву. Програм стручног испита за запослене у архивској делатности мора да обухвата и нове тенденције у архивистици. Семинари, обуке, радионице о текућим проблемима морају бити што чешћи, са адекватним предавачима који ће одговорити на изазове струке;

• Покренути иницијативу за стварање услова за стицање формалног образовања архивиста кроз основне, мастер и докторске студије на универзитетима у Србији како би се у архивима поправила кадровска структура, а архивисти оспособили за ефикасан рад у времену брзих промена.

  Опширније...