Закључци са Х Међународног архивистичког саветовања "Ниш 2026"
ЗАКЉУЧЦИ СА
X МЕЂУНАРОДНОГ АРХИВИСТИЧКОГ САВЕТОВАЊА „НИШ 2026.”
Дигитализација архивске грађе је важан процес у обезбеђивању заштите и веће доступности архивске грађе, али уједно и процес који захтева бројне предуслове, детаљне смернице, разрађена упуства, стручну архивистичку припрему, адекватну техничку опремљеност, квалитетно описивање, безбедан систем складиштења, одрживост и одговарајуће софтвере за омогућавање широке доступности.
Е-архивска грађа представља будућност архивистике и захтева мултидисциплинарну стручну подршку, при чему ће бити неопходно да архиви – на кадровском и информационом плану – прилагоде властити рад тим потребама.
Архивску грађу која настаје у електронском облику одликује обиље и масовност. Стога, важно је установити нове критеријуме за селекцију (вредновање) унутар наведене хиперпродукције. Архивисти поседују вештине и знања да у таквом амбијенту успоставе систем и примене критеријуме за вредновање и одабир. Неопходно је, зато, уважити глас архивиста и омогућити им учешће у доношењу одлука.
Е-документ не сме да остане једини медијум у пословању стваралаца архивске грађе. Архивска струка се налази на становишту да је електронски документ и даље у високом ризику од нестајања, злоупотреба и оштећења, далеко више него папирни, који се историјски доказао као дуготрајан и физички одржив. Неопходно је трагати за безбедним начинима трајног чувања електронске архивске грађе за будућност. До тада, активним управљањем записима, сталном променом формата погодних за чување би требало обезбедити њихову трајност и дуговечност.
Вештачка интелигенција (ВИ) појединим радним процесима у архивима може омогућити већу ефикасност и економичност у смислу асистенције приликом обраде и претраживања корпуса архивске грађе, у корелацији са конвенционалним архивистичким методама и техникама. Њено коришћење захтева опрез приликом настајања архивске грађе будући да ВИ приликом генерисања сама ствара нове корпусе, повезује податке и чињенице на нови начин, а једном „повезани” остају са тим везама заувек. Тако је могућност за погрешна тумачења значајна, услед чега би људска контрола и даље морала да се налази на првом месту. Генерисање архивске грађе у ВИ мора бити повезана са контекстом у којем је настала, са свим припадајућим метаподацима, а не „нахрањена” појединачним документима без њиховог контекста. Стандард Record in context у том смислу представља незаобилазан алат у описивању архивске грађе.
Х Међународно архивистичко саветовање "Ниш 2026" у сликама
Среда, 7. октобар 2026.
Свечаност отварања Х Међународног архивистичког саветовања "Ниш 2026"
Извештај са Х Међународног архивистичког саветовања "Ниш 2026"
X Међународно архивистичко саветовање „Ниш 2026“
Хотел „Тами“ Ниш, 7–9. октобар 2026.
Тродневно, десето по реду Међународно архивистичко саветовање под насловом „CTRL+A(rhiv)“ окупило је бројне архивисте и представнике архива из земље и региона. Овакав назив саветовања подсећа на рачунарску команду за селектовање свега у једном документу (CTRL+All), па је кроз наслов, његове теме и изабране радове учињен покушај да се преиспита традиционални и будући концепт и улога архива, архивске делатности и архивистичког позива у времену снажног развоја информационих технологија и вештачке интелигенције. Присутни су били архивски стручњаци из Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Словачке и Србије, директори матичних архива у Србији, Државног архива Србије, др Мирослав Перишић, Архива Војводине, др Небојша Кузмановић, Архива Косова и Метохије, Марко Марковић, директорка Архива Југославије, др Татјана Кикић, директорка Архива Босне и Херцеговине, Данијела Мрда, директор Архива Републике Српске, др Бојан Стојнић, директор Архива Тузланског кантона, др Омер Зулић, директор Архива Херцеговачко-неретванског кантона, Амир Кадрибеговић, и директори архива у Србији из Зајечара, Крагујевца, Крушевца, Лесковца, Панчева, Сенте, Чачка и Шапца.
Подршку архивистима у Србији пружили су и словачки архивисти, чији је потпредседник Друштва др Петер Хлепко био гост Саветовања, затим председник Удружења архивских радника Републике Српске, Душан Поповић, председник Друштва архивских запосленика Тузланског кантона, мр Јасмин Јајчевић, представник Удружења архивских радника Федерације БиХ и председник Друштва архивских радника Војводине др Борис Булатовић.
Покровитељ одржавања јубиларног десетог саветовања било је, као и претходних девет година, Министарство културе Републике Србије, а суорганизатор и град домаћин ове године, по други пут, Историјски архив Ниш и град Ниш. Заслугу за помоћ у организовању саветовања има и Међуопштински историјски архив Чачак.
Архив Косова и Метохије позива ауторе за доставу радова за трећи том Зборника посвећен Мартовском погрому 2004.
Дом културе „Грачаница“ и Архив Косова и Метохије позивају на сарадњу у стварању трећег тома тематског научног зборника од националног значаја посвећеног мартовском погрому на Косову и Метохији 17. и 18. марта 2004. године под називом "Мартовски погром 2004. – узроци, разарања, последице".
Рок за доставу пријаве и аспстракта је 1. октобар 2026. године, а готове радове је потребно доставити до 31. јануара 2027. године.
Све детаље можете видети у позивном писму.
