ПОЧЕТНА

Х Међународно архивистичко саветовање "Ниш 2026" у сликама

Објављено четвртак, 15 октобар 2026

Среда, 7. октобар 2026.

Свечаност отварања Х Међународног архивистичког саветовања "Ниш 2026"

Опширније...

Извештај са Х Међународног архивистичког саветовања "Ниш 2026"

Објављено четвртак, 15 октобар 2026

X Међународно архивистичко саветовање „Ниш 2026“

Хотел „Тами“ Ниш, 7–9. октобар 2026.

Тродневно, десето по реду Међународно архивистичко саветовање под насловом „CTRL+A(rhiv)“ окупило је бројне архивисте и представнике архива из земље и региона. Овакав назив саветовања подсећа на рачунарску команду за селектовање свега у једном документу (CTRL+All), па је кроз наслов, његове теме и изабране радове учињен покушај да се преиспита традиционални и будући концепт и улога архива, архивске делатности и архивистичког позива у времену снажног развоја информационих технологија и вештачке интелигенције. Присутни су били архивски стручњаци из Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Словачке и Србије, директори матичних архива у Србији, Државног архива Србије, др Мирослав Перишић, Архива Војводине, др Небојша Кузмановић, Архива Косова и Метохије, Марко Марковић, директорка Архива Југославије, др Татјана Кикић, директорка Архива Босне и Херцеговине, Данијела Мрда, директор Архива Републике Српске, др Бојан Стојнић, директор Архива Тузланског кантона, др Омер Зулић, директор Архива Херцеговачко-неретванског кантона, Амир Кадрибеговић, и директори архива у Србији из Зајечара, Крагујевца, Крушевца, Лесковца, Панчева, Сенте, Чачка и Шапца.

Подршку архивистима у Србији пружили су и словачки архивисти, чији је потпредседник Друштва др Петер Хлепко био гост Саветовања, затим председник Удружења архивских радника Републике Српске, Душан Поповић, председник Друштва архивских запосленика Тузланског кантона, мр Јасмин Јајчевић, представник Удружења архивских радника Федерације БиХ и председник Друштва архивских радника Војводине др Борис Булатовић.

Покровитељ одржавања јубиларног десетог саветовања било је, као и претходних девет година, Министарство културе Републике Србије, а суорганизатор и град домаћин ове године, по други пут, Историјски архив Ниш и град Ниш. Заслугу за помоћ у организовању саветовања има и Међуопштински историјски архив Чачак.

Опширније...

Програм Х Међународног архивистичког саветовања "НИШ 2026"

Објављено четвртак, 01 октобар 2026

ADS PROGRAM 2025 page 0001

1 ADS PROGRAM 2025 исправке page 0002

ПРОГРАМ У ПДФ-У

Архив Косова и Метохије позива ауторе за доставу радова за трећи том Зборника посвећен Мартовском погрому 2004.

Објављено понедељак, 14 септембар 2026

Дом културе „Грачаница“ и Архив Косова и Метохије позивају на сарадњу у стварању трећег тома тематског научног зборника од националног значаја посвећеног мартовском погрому на Косову и Метохији 17. и 18. марта 2004. године под називом "Мартовски погром 2004. – узроци, разарања, последице".

Рок за доставу пријаве и аспстракта је 1. октобар 2026. године, а готове радове је потребно доставити до 31. јануара 2027. године.

Све детаље можете видети у позивном писму.

IN MEMORIAM Дејан Танић (1966-2026)

Објављено петак, 04 септембар 2026

Архивистичко друштво Србије изражава најискреније саучешће породици изненада преминулог колеге Дејана Танића, као и колективу Историјског архива Јагодина.
Текст којим се колектив Историјског архива Јагодина опростио од колеге Танића преносимо у целости.
 
Дејан Танић (Јагодина, 13.7.1966–4.9.2026)

Са дубоком тугом обавештавамо јавност да је изненада преминуо наш колега и пријатељ, историчар и архивски саветник Дејан Танић, дугогодишњи радник Историјског архива „Средње Поморавље“ у Јагодини.

Дејан Танић је радио у Историјском архиву од 1992. године и више од три деценије свог професионалног живота посветио архивској струци, историографији и културном животу Јагодине и ширег Поморавља. У два наврата обављао је дужност директора Историјског архива „Средње Поморавље“.

Рођен је 1966. године у Јагодини, где је завршио гимназију. Студије историје завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на којем је и магистрирао.

Као историчар, архивиста и неуморни популаризатор историје и културе, био је присутан у јавном и културном животу Јагодине током више деценија. Готово да није било значајнијег културног догађаја на који се није радо одазивао – од предавања и књижевних вечери, гостовања у Књижевном клубу „Ђура Јакшић“ и промоција књига, до округлих столова, научних скупова и бројних телевизијских и других медијских наступа. Говорио је о најразличитијим темама из националне и опште историје, настојећи да историјско знање приближи најширој публици.

Био је аутор и коаутор више од педесет изложби, за које је приређивао каталоге и водиче. Као аутор, коаутор, приређивач и преводилац објавио је 23 књиге научне и стручне литературе. Међу његовим делима су Устанак Богдана Хмељницког, Слава Русији или историја државе руске, Истина о Ивану Грозном, Руско царство и Српска православна црква, Дипломатија Српске православне цркве, Србија и Трећи Рим, Козачки устанак и друга издања.

Током дугогодишњег научног, истраживачког и архивистичког рада сарађивао је са бројним колегама и научним, архивским и културним установама у Србији и иностранству. Посебно место у том раду имала је сарадња са Архивом Србије, са којим је Историјски архив „Средње Поморавље“ реализовао заједничка издања архивске грађе, у чијем је приређивању и Танић непосредно учествовао, а сарађивао је и са истраживачима из иностранства на темама којима је посветио значајан део свог научног интересовања.

Широко образовање, обиман ауторски и приређивачки рад, учешће на стручним и научним скуповима и деценије проведене у архивској струци донели су му углед и поштовање међу колегама. Био је препознатљива личност српске архивистике и историографије, историчар широких интересовања, нарочито посвећен националној историји и српско-руским историјским, духовним и културним везама.

Дуги низ година био је и председник СУБНОР-а у Јагодини, активно учествујући у неговању културе сећања и обележавању значајних датума из националне историје.

Они који су имали прилику да са Дејаном сарађују памтиће га не само као преданог историчара и архивисту, већ и као доброг колегу, пријатеља и човека широког образовања, са којим се могло разговарати о најразличитијим темама и од кога се увек могло научити нешто ново. Памтићемо његову непосредност, духовитост и особен начин на који је знање делио са другима.

Његовим одласком Историјски архив „Средње Поморавље“ изгубио је дугогодишњег и цењеног колегу, историчара који је значајан део свог живота и рада уградио у ову установу, Јагодина једног од препознатљивих учесника свог културног и јавног живота, а Србија преданог историчара, архивисту и истраживача који је деценијама доприносио проучавању и очувању њеног историјског наслеђа.

Породици и свима који су га познавали упућујемо изразе најдубљег саучешћа.
Почивај у миру, драги колега и пријатељу.
Колектив Историјског архива „Средње Поморавље“ у Јагодини.