Извештај о одржаном VII Међународном архивистичком саветовању "Куршумлијска Бања 2023"

Хотел „Планинка“ у Куршумлијској Бањи био је место окупљања седмог по реду Међународног архивистичког саветовања под слоганом „Архиви инспиришу“ у пероду од 11. до 13. октобра 2023. године. Организатор је било Архивистичко друштво Србије, домаћин Историјски архив „Топлице“ из Прокупља, док је партнеру организацији био Међуопштински историјски архив Чачак. Покровитељ саветовања било је Министарство културе Републике Србије. Генерални спонзори саветовања били су Trevis д.о.о. из Београда и по први пут Metal Furniture Plus из Београда. Значајан допринос у реализацији пружили су Град Прокупље, општине Куршумлија и Блаце, као и више предузећа из Топличког округа (Винарија „Доја“, „МБ“ стовариште д.о.о Прокупље, „Топлица градња“, МИ-МИ дестилерија).

Свечано отварање је уприличено у среду 11. октобра са почетком у 17,30 часова. Великом броју учесника, њих преко 170 обратили су се Лела Павловић, председница АДС, Милан Стојановић, директор ИА „Топлице“ из Прокупља, директор Државног архива Србије др Мирослав Перишић и помоћник министра за културу Републике Србије госпођа Данијела Ванушић.

По пети пут је додељено признање „Најбоља регистратура 2023“, овог пута Агенцији за привредне регистре из Београда. Образложење је прочитала Марија Тодоровић, секретар АДС и председник Комисије за доделу признања, а у име добитникапризнање је преузела и скупу се обратиладр Татјана Кикић, руководилац Архиве Агенције за привредне регистре.

Слободанка Цветковић, архивски саветник Историјског архива Пожаревац и уредник Зборника радова „Архивска грађа у теорији и пракси“ представила је шести по реду Зборник са одржаног прошлогодишњег саветовања на Мећавнику штампан на 682 стране. Љиљана Дожић, архивски саветник Архива Војводине и уредник Информативног билтена АДС „Архивски гласник“ представила је седамнаести број Билтена.

Након представљања фирме Trevis д.о.о. из Београда као генералног спонзора, отворена је изложба о Куршумлијској Бањи аутора Стојанке Бојовић, архивског саветника Архива Косова и Метохије, радно ангажоване у Историјском архиву у Нишу и Милана Стојановића, вишег архивисте Историјског архива „Топлице“ из Прокупља под насловом Наше богатство. Водоводна мрежа, купатила, чесме и бунари у Косаничком срезу. Након отварања изложбе сви гости су уживали у одличној музици и коктелу уз дегустацију вина и воћних ракија Винарије „Доја“.

У четвртак и петак, у оквиру радног дела саветовања презентовано је укупно 31 од 34 програмом предвиђена рада. На задату тему Архиви и иновативне технологије,у четвртак,првог дана радног дела саветовања, своје реферате изложило је девет од десет предвиђених излагача и то: Др Велибор Илић, Институт за вештачку интелигенцију Србије, Scy Dia OCR за српску ћирилицу са дијакритицима / Примена активног учења у NLP домену; Др Мирослав Новак, Покрајински архив Марибор, Словенија, Iskustva slovenačkih arhiva u oblasti elektronskog arhiviranja i elektronskih arhiva; Зоран Станковић, Државни архив у Ријеци, Хрватска, Хрватски архиви у дигиталном окружењу – нормативни оквир и примјери добре праксе; Доц. др. сц. Влатка Лемић, Свеучилиште у Загребу, ICARUS Хрватска, Digitalna pismenost i vještine u arhivima – iskustva i mogućnosti europskih programa u unapređenju kompetencija arhivskih stručnjaka; Александар Бережнов, Историјски архив Краљево, Србија, Могућности примене вештачке интелигенције у архивима; Проф. др Михаил Ларин, Руски државни универзитет за хуманистичке науке, Русија, Организация архивного хранения электронных документов в России; Доцент Наталија Суровцева, Руски државни универзитет за хуманистичке науке, Русија, О составе метаданных жизненного цикла электронных документов; Др Душан Бојковић / Синиша Тадић, Архив Југославије, Србија, Дигитализација фонда Канцеларија маршала Југославије и Синиша Домазет, Архив Босне и Херцеговине, Сарајево, Босна и Херцеговина, Digitalno gradivo u Arhivu Bosne i Hercegovine – terabajti bez stalne adrese.

Друга тематска целина под насловом Актуелна питања архивске службе започета је истог дана, у четвртак и на ту тему је укупно излагало 13 од предвиђених 14 аутора. У четвртак за ту тематску целину радове су представила три од предвиђена четири аутора и то: Светлана Перовић Ивовић, Архив Југославије, Србија, Планирање добро организованог депоа као услов за адекватну заштиту архивске грађе; Георг Јовановић, Библиотека Матице српске, Србија, Рестаурација и конзервација пергаментне повеље; Југослав Вељковски / Наташа Малобабић, Историјски архив Града Новог Сада, Србија, Противпожарни систем NOVEC 1230 у систему заштите архивских депоа Историјског архива града Новог Сада. Модератор сесија у четвртак био је Дарко Маринковић, архивист Војног архива.

Паралелно са сесијама у четвртак, одржана је и радионица за запослене код стваралаца на пословима канцеларијског пословања, односно за запослене у архивима на истим пословима и на пословима заштите архивске грађе и документарног материјала код стваралаца, на тему еУправа и еПисарница. Излагачи су били Светлана Јовановић, виши саветник у Кабинету Председника Владе, Јединица за имплементацију стратешких пројеката ИТ и е-Управа и Марија Милошевић из Министарства културе Републике Србије. Модератор и организатор радионице била је Милена Поповић Субић, архивска саветница Архива Војводине. Радионица је изазвала велико интересовање. Присуствовало је преко стотину учесника који су врло активно учествовали у њеној реализацији. Први дан Саветовања завршен је излетом до Ђавоље Вароши и свечаном вечером.

Другог радног дана, у петак 13. октобра, настављено је излагање аутора на претходну тему Актуелна питања аривске службе при чему је радове изложило десет аутора и то: Марија Тодоровић, Историјски архив Шумадије, Србија, Домети важеће законске регулативе на заштити архивске грађе и документарног материјала; Др Јасмина Живковић, Историјски архив Пожаревац, Србија, Кроз архивско законодавство Србије и окружења – вредновање архивске грађе и документарног материјала; Милена Поповић Субић, Архив Војводине, Србија, Каталог поступака као елемент канцеларијског пословања; Стјепан Прутки, Државни архив у Вуковару, Хрватска, Arhivi u službi uprave – Prikaz sudbinskih trenutaka iz nedavne povjesti arhivske službe u Republici Hrvatskoj; Душан Жугић, Историјски архив Ужице, Србија, Ревалоризација документарног материјала са продуженим роковима чувања; Мирјана Миленковић, Историјски архив Београда, Србија, Танасије Ж. Илић (1901–1987); Ивана Јовановић, Историјски архив Ниш, Србија, „Испод пера премало хладовине”, Ђорђе Стаменковић (1929–1994), доајен српске архивистике; Милорад Јовановић, Историјски архив Јагодина, Србија, Питање разграничења и утврђивања архивских дондова правосудних органа у постсоцијалистичкој Србији; Горан Милосављевић, Историјски архив Шумадије Крагујевац, Србија, Трагом кнеза Михаила у Крагујевцу, пут ка тематском водичу и Зорица Смиловић, Историјски архив Београда, Србија, Едукативни потенцијали ИАБ за примену у педагошкој пракси Србије. Модератори овог дела били су Мирјана Миленкоић (ИА Београда) и Горан Милосављевић (ИА Шумадије Крагујевац)

Трећа тематска целина која је на програму била такође у петак 13. октобра, под насловом Архивска грађа у иностранству од значаја за историју српског народа и Србије донела нам је радове девет од десет планираних излагача и то: Мр. сц. Данијела Мрда, Архив Босне и Херцеговине, БиХ, Историја Србије у документима Архива Босне и Херцеговине; Др Филип Крчмар, Историјски архив Зрењанин, Србија, Прокупље и Чачак у светлу грађе Аустријског државног архива; Верица Филиповић, арх. саветник Државног архива Србије у пензији, Србија, Архивска грађа Архива Српске православне Епархије будимске у Сентандреји; Сузана Петровић / Предраг Стојковић, Историјски архив Врање, Србија, Доступност архивске грађе Државног архива Републике Северне Македоније од значаја за историју српског народа и Србије; Мр Александра Пијук Пејчић, Хисторијски архив Сарајево, БиХ, Патње Срба у логору Арад кроз дневничке записе Манојла Илића; Проф. др сц. Шимун Новаковић, Архив Босне и Херцеговине, БиХ, Gradivo Arhiva BiH o slanju srpske djece na prehranu u Hrvatsku i Vojvodinu tijekom 1917. i 1918. Godine; Амела Бедаковић, Хисторијски архив Сарајево, БиХ, Kolo srpskih sestara u Sarajevu; Зоран Стевановић, Архив Војводине, Србија, Српске привилегије – Пројекат Архива Војводине и истраживање у Мађарској; Видосава Ераковић, Архив Југославије, Србија, Улога Главног архивског савета ФНРЈ и Савета Академија наука ФНРЈ у организовању истраживања и микрофилмовања архивске грађе за историју југословенских народа у страним архивима. Модератори треће сесије били су Видосава Ераковић (Архив Југославије) и Зоран Стевановић (Архив Војводине).

У току дискусије која је уследила општи утисак о саветовању, темама и излагачима али и кључним закључцима саветовања изнела је Слободанка Цветковић, а затим и Лела Павловић председница АДС, која је дала завршну реч чиме је затворила овогодишње саветовање.

На програму саветовања била су планирана укупно 34 излагача од чега су њих четворо били предавачи по позиву. Учесници су били из Словеније, Хрватске, Русије, Босне и Херцеговине и Србије. Изложени радови су били тематски веома разноврсни са пуно нових и значајних информација.

Саветовању су поред др Мирослава Перишића директора матичног Државног архива Србије, присуствовали и директори покрајинских матичних архива др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине и Марко Марковић директор Архива Косова и Метохије. Поред њих били су присутни и директори архива у Пироту, Лесковцу, Нишу, Пожаревцу, Зајечару, Смедереву, Смедеревској Паланци, Сенти, Краљеву, Крушевцу,као и запослени из ових али и других архива у Републици Србији.

Велику част су нам указали и председници и представници архивистичкох удружења: др Владан Вуклиш председник Архивистичког удружења БиХ и председница Управног одбора Споменка Пелић са сарадницима из Кантоналног архива у Травнику, Душан Поповић председник Удружења архивских радника Републике Српске, директор архива Републике Српске др Бојан Стојнић, представници удружења архивиста из Словеније и Хрватске. Професор са Руског државног универзитета за хуманистичке науке, др Михаил Ларин, пренео је поздраве удружења архивиста Русије и изнео жеље и намере за продубљивање сарадње наша два удружења.

Комисија за закључке са Саветовања радила је у саставу: Милена Поповић Субић, Милорад Јовановић, Слободанка Цветковић и Горан Милосављевић.

На саветовању су отворена питања утицаја вештачке интелигенције на рад архива, престављени софтвери корисни за дигитализацију докумената и маркирање садржаја за претрагу, представљен је развојни пут словеначких архива у области електронског архивирања и електронских архива, затим пример архива уХрватској; приказани су европски и међународни пројекти, указано на њихов значај и могућности за унапређење компетенција архивских стручњака,указано је и на могућности примене вештачке интелигенције у архивима, предствљена организација и начин чувања електронских докумената у Русији, као и питање метаподатака који прате развојни пут и животни циклус електронског документа; дат је пример дигитализације фонда и истакнут значај дигиталне презервације. Увек актуелне теме техничке заштите, рестаурације и конзервације такође су показале примере из којих се може доста научити. Разматрана су и питања новина у канцеларијском пословању када је у питању увођење јединствног софтвера за Писарницу за државне органе, увек актуелна питања законске регулативе и валоризовања документа. Чули смо излагања о важним именима српске архивистике, о методологији израде тематског водича, о едукативним потенцијалима архива и критеријумима за утврђивање и разграничење фондова судства. Посебно занимљива целина биле су теме које су се односиле на архивску грађу о историји српског народа и Србије у иностранству, односно о досадашњим истраживањима те грађе.

Може се рећи да је VII Међународно архивистичко саветовање још успешније него прошлогодишње, како бројем учесника, по разноврснијим и актуелнијим темама. Верујемо да ће Министарство културе Републике Србије наставити да подржава овакав вид окупљања са циљем размене знања и стручног усавршавања архивиста из Србије и региона и да ће саветовање из године у годину привлачити нове излагаче и нове теме.

Сада је већ извесно да ће VIII Међународно архивистичко саветовање 2024. године бити одржано у Сенти, прелепом градићу на северу Србије.

Извештај саставила:

Слободанка Цветковић,

архивски саветник