IX Међународно архивистичко саветовање „Шабац 2025“ - извештај

Девето Међународно архивистичко саветовање Архивистичког друштва Србије „Шабац 2025“ одржано је под покровитељством Министарства културе Републике Србије од 8. до 10. октобра 2025. године у Шапцу, у Хотелу „Слобода“. Домаћин саветовања био је Међуопштински историјски архив Шабац, а суорганизатор Међуопштински историјски архив Чачак. Подршку је пружио и Град Шабац.

Свечано отварање је одржано у среду 8. октобра у Хотелу „Слобода“ у Шапцу. Свечани ток вечери започео је говором председнице Архивистичког друштва Србије Леле Павловић. Скупу се затим обратила Светлана Станковић, директорка Међуопштинског историјског архива у Шапцу. Присутне су поздравили и др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине као и градоначелник Шапца др Александар Пајић, који је између осталог, пожелео добродошлицу учесницима Саветовања у Шабац.

У наставку програма приказан је филм о Међуопштинском историјском архиву Шабац под насловом „Тиха ризница прошлости“. Дугогодишњи пријатељи саветовања, фирме за производњу металне опреме Trevis d.o.o. и Metal Furniture Plus d.o.o. из Београда представили су свој производни програм, а Јовица Зековић одржао је кратку презентацију производа и делатности фирме Trevis d.o.o.

У наставку програма уследила је промоција публикације „Архивист I-XXXIX (1951-1989): Библиографија“ ауторке Слободанке Цветковић, коју је објавило Архивистичко друштво Србије на измаку 2024. године, управо у години када се навршило 70 година од оснивања Друштва архивских радника Србије.На промоцији су о значају библиографије и часопису „Архивист“ говорили Небојша Цвејић, библиотекар саветник из Библиотеке шабачке, Татјана Јовановић, библиотекар саветник Државног архива Србије, рецензенти и ауторка публикације Слободанка Цветковић, архивски саветник.

Радни део Саветовања започео је у четвртак 9. октобра 2025. године првом сесијом на тему „Архиви, друштво и држава“ у оквиру које је представљено пет радова. Др Јасмина Живковић из Историјског архива Пожаревац презентовалa је коауторски рад са Марком Марковићем, директором Архива Косова и Метохије под насловом „Архивска грађа на Косову и Метохији. Стање, заштита и доступност“. Немања С. Димитријевић из Архива Косова и Метохије, реферисао је о раду под насловом „Архив Косова и Метохије и ствараоци: тренутно стање и изазови у раду“. Др Саша Илић из Народне банке Србије, представио је свој рад „Историја данас. Савремени друштвени покрет(и), њихова архивска грађа и улога архива“; Јасмин Турчало из Јавне установе Хисторијски архив Сарајево из Босне и Херцеговине презентовао је свој рад на тему „Важност односа оснивача и архива као предуслов за напредак архивске струке у Босни и Херцеговини“. На крају прве сесије Душан Гутеша је изнео резултате коауторског истраживања са Сузаном Миленковић из Војног архива у Београду на тему „Архивска грађа у ратним околностима: искуства из савремене историје Србије и нормативни оквири“. Модератори прве сесије били су Милорад Јовановић (Историјски архив Јагодина) и Љиљана Дожић (Архив Војводине).

На другој сесији у наставку истог радног дана представљено је осам радова на тему „Актуелна питања архивске теорије и праксе“. О раду под насловом „Архива Богословије Светог Кирила и Методија у Призрену“ чији су аутори Бојана Дашић и Милутин Милтојевић из Историјског архива Ниш реферисао је Милутин Милтојевић. Синиша Домазет из Архива Босне и Херцеговине представио је архивску грађу Дринске бановине која се односи на Шабац у раду под насловом „Шабац у фонду Краљевске банске управе Дринске бановине у Архиву Босне и Херцеговине“. Мр Владимир Иванишевић из Архива Војводине представио је рад на тему „Управљање документарним материјалом према стандарду SRPS ISO 15489-1:2019“. Предраг Видановић из Историјског архива Пирот реферисао је о раду под насловом „Историја деловодног протокола у модерној Србији“. Мирјана Димитријевић из Историјског архива Лесковац упознала нас је са радом е-Писарнице у општини Медвеђа у раду под називом „Е-писарница у служби ефикасне управе: Пример Општине Медвеђа“. Из Државног архива Србије, колегиница Тамара Говедарица, говорила је на тему „Рокови чувања документарног материјала прописани законом који се примењују код правних лица“, а радни део Саветовања у четвртак 9. октобра завршен је излагањем доц. др Ирене Колај Ристановић са Филолошког факултета Универзитета у Београду и Драгане Митрашиновић из Историјског архива Београда под насловом „Османско наслеђе у музичком делу Саид–ефендије“. Модератори друге сесије били су др Борис Булатовић (Архив Војводине) и Горан Милосављевић (Историјски архив Шумадије Крагујевац).

У поподневним сатима за учеснике Саветовања домаћини су организовали излет до Спомен комплекса Текериш и Бање Ковиљаче. По повратку у Шабац организован је обилазак Међуопштинског историјског архива у Шапцу. Свечаном вечером у пријатној атмосфери, заокружен је други дан саветовања.

У петак, 10. октобра, настављен је програм саветовања на тему „Актелна питања архивске теорије и праксе“ са модераторкама Татјаном Сегединчев (Историјски архив Суботица) и Јасмином Латиновић (Историјски архив Београда). Радове су на тему техничке заштите представили: др Наташа Димитрић из Библиотеке Матице српске, из Новог Сада под насловом „Конзервација и рестаурација рукописа Рукописног одељења Матице српске“ и др Биљана Шкрбић, са Универзитета у Новом Саду, на тему „Спецификација максимално дозвољених нивоа загађујућих једињења у архивима у циљу одрживости архивске грађе и здравља запослених“. Јасминка Марковић из Историјског архива у Краљеву, реферисала је на тему „Заштита архивске грађе у установама културе у Краљеву“, а Александра Матић из Државног архива Србије на тему „Фондови друштвено-политичких организација у Државном Архиву Србије – Централни комитет Савеза комуниста Србије и придружене партијске организације, 1941-1990“. Видосава Ераковић из Архива Југославије, представила је коауторски рад са колегиницом из архива, Тамаром Стојановић, под насловом „Улога архива у васпитно-образовном процесу. Примери из стране и домаће праксе“. Горан Милосављевић из Историјског архива Шумадије у раду „Осврт на издавачку делатност Историјског архива Шумадије од оснивања до данашњих дана“ приказао је плодну издавачку делатност ове установе. Представљање радова на Саветовању завршено је излагањем ма Марка Перића из Историјског архива Београда о заједничком истраживању са Миланом Гачићем из Библиотеке „Милорад Панић Суреп“ из Београда под насловом „Преглед и значај збирке старе и ретке књиге у архивима у Србији“.

У два радна дана и на две расписане теме представљено је 19 од 20 одабраних радова. Један од излагача, Милена         Поповић Субић, архивски саветник у пензији, са прихваћеним радом на тему „Закон о архивској грађи и архивској делатности – од норме до потребе“ није била у могућности да присуствује Саветовању.

Након паузе уследила је радионица за архивисте и архиваре под насловом „Актуелна питања архивске теорије и праксе од значаја за архиве и правне субјекте/ствараоце и имаоце архивске грађе и документарног материјала“ чији је модератор била др Јасмина Живковић, координатор радне групе АДС за заштиту архивске грађе и документарног материјала ван архива. На радионици су учествовали и чланови Радне групе: Марија Тодоровић (Историјски архив Шумадије), Јасмина Латиновић, (Историјски архив Београда) и Александар Рафаиловић (Државни архив Србије). Теме радионице биле су: „Валоризација архивске грађе и документарног материјала у контексту најновијих архивских законских и подзаконских прописа“ и „Електронско архивирање (еАрхив) – актуелни тренутак, предности, дилеме и изазови“. Гост радионице био је Војкан Глигоријевић из Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије који је учесницима објаснио функционисање еАрхива и еПисарнице и одговарао на бројна питања и недоумице које архивисти и архивари имају у вези примене ових софтвера.

Још једно, девето по реду Међународно ахривско саветовање завршено је уз пуно позитивних утисака понетих из града домаћина Шапца, али и из целокупног програма који је учесницима био на располагању. Циљ да се чују новине у раду, изложе истраживања и резултати, презентују достигнућа, ослушне актуелни тренутак, у потпуности је остварен, чему су допринели сви учесници програма, али и учесници и пратиоци саветовања и радионице.

Архивистичком друштву Србије су као и претходних година пружила подршку удружења архивских радника из земље и окружења: Друштво архивских радника Војводине, Удружење архивских радника Босне и Херцеговине, Удружење архивских радника Републике Српске, Друштво архивских запосленика Тузланског кантона, Удружење архивских радника у Федерацији БиХ. Архиви из Србије, Државни архив Србије, Архив Косова и Метохије, Архив Војводине, Архив Југославије, Војни архив и бројни историјски архиви из Крушевца, Краљева, Београда, Новог Сада, Пожаревца, Новог Пазара, Крагујевца, Зајечара, Ниша, Пирота, Суботице, Сомбора, Панчева, Беле Цркве, Зрењанина, Лесковца, Зајечара, Јагодине, Ужица, Чачка, њихови директори и запослени су својим присуством допринели успешности целог Саветовања. Саветовању су пружили подршку и архиви из окружења, Архив Босне и Херцеговине, Архив Републике Српске, Јавна установа Архив Тузланског кантона и Државни ахрив Црне Горе, на чему се искрено захваљујемо. Велико интересовање показали су и представици стваралаца и ималаца архивске грађе, посебно из Крагујевца и Београда.

Архивистичко друштво Србије изражава захвалност Министарству кутуре Републике Србије за финансијску подршку, домаћинима, Граду Шапцу и Међуопштинском историјском архиву Шабац на гостопримству, члановима Организационог одбора на истрајности и уложеном труду, а свим учесницима саветовања на подршци коју пружају Архивистичком друштву Србије.

О саветовању су извештавали:

Глас подриња, Info Media Sistem, Радио - телевизија АС Шабац.