Извештај и закључци са четврте радионице АДС у Новом Саду

ИЗВЕШТАЈ СА ЧЕТВРТЕ РАДИОНИЦЕ АРХИВИСТИЧКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ

одржане 13.10.2017. у Новом Саду

            У Новом Саду је у петак 13.10.2017. године одржана четврта по реду радионица у организацији Архивистичког друштва Србије и Историјског архива града Новог Сада. Тема ове радионице била је Зашита архивске грађе на неконвенционалним носачима записа.

            Скуп је на почетку поздравио директор Историјског архива града Новог Сада, Петар Ђурђев, истичући важност заједничког рада архива, директора архива и архивиста на очувању интегритета струке и очувању културне баштине Србије. Присутне је поздравио и председник Архивистичког друштва Србије, Мирослав Дучић исказавши задовољство што су и неки архиви из врло удаљених градова као што су Врање, Лесковац и Прокупље присутни на овој радионици.

            Спонзори Саветовања, представници фирми Метал Системи Плус д.о.о. Београд и Digital Archiving Solutions d.o.o. Београд говорили су о понуди својих предузећа, а Игор Кнежевић је информисао присутне о раду Комисије Министарства културе које ради на изради смерница за дигитализацију, изневши утисак да су у фокусу Министарства културе и информисања највише библиотеке.

            Радно председништво радионице чинили су Зоран Вељановић (Музеј Војводине), Слободанка Цветковић (ИА Пожаревац) и Југослав Вељковски (ИА града Новог Сада).

            Уводне реферате имали су Мирјана Богосављевић из Архива Србије, Снежана Петров, такође из Архива Србије, Марија Тодоровић из Историјског архива Крагујевац, Јасмина Живковић из Историјског архива Пожаревац и Ненад Грачанин, из Историјског архива града Новог Сада.

            Мирјана Богосављевић у свом излагању под насловом Дигитализација у архивима Србије – Archivematica, пример софтвера за дигитализацију прилагођеног архивима, нагласила је да софтверски пакети који постоје на тржишту могу бити комерцијални, који су врло скупи и они који су бесплатно доступни. У том смислу представила је бесплатан софтвер Archivematica за опис и претрагу дигитализованих докумената, који се заснива на међународним стандардима. Објаснила је и који су предуслови за успешну дигитализацију као и значај метаподатака који иду уз дигитализовану архивску грађу. Оно што је наглашено јесте да је сређеност архивске грађе  услов свих услова за приступање дигитализацији.

            Снежана Петров, конзерватор Архива Србије говорила је на тему Микрофилмовање и дигитализација – угао конзерватора. На врло духовит и сликовит начин објавснила нам је да архивска грађа свакодневно стари, да папир и други материјал имају свој век трајања. Говорила је о предностима микрофилмовања и дититализације, али и о недостацима сваког од ових процеса трајне заштите докумената, односно њихове доступности. Истакла је да је микрофилм трајнији, његов животни век процењује се на 1000 година, али да му је највећи недостатак што је црно-бели. На питање када је најбоље време за микрофилмовање или дигитализовање докумената, њен закључак је да то треба учинити што пре, док је документ у добром стању.

            Марија Тодоровић је говорила на тему Примена информатике у здравственим установамал. У свом излагању је представила предности и недостатке функционисања информационих ситема у здравственим установама. Основни недостатак јесте што ови системи услед губитка електричне енергије или интернет везе не могу да функционишу.

            Јасмина Живковић је излагала на тему Електронски системи у органима управе изневши запажање да електронско пословање није у потпуности заживело у органима управе, да је тренутно функционално само на нивоу писарнице, односно отварања предмета, да многе регистратуре не воде архивску књигу у електорнској форми и не врше дигитализацију оперативних предмета. Скренула је пажњу на проблеме са конвенционалном архивском грађом, њеним сталним увећавањем, али и на недостатке електронског пословања постављајући питање да ли су електронски пословни системи довољно заштићени и стабилни.

            Ненад Грачанин из Историјског архива града Новог Сада представио је рад на тему Архивска књига – интерент апликација. Ову апликацију чији је аутор, Историјски архив града Новог Сада  већ примењује у раду са регистратурама. То је јединствена база података архивске грађе и регистратурског материјала у једној реигстатури која ради  у интернет окружењу. Истакао је нужност примене нових технолошких решења у архивској служби, али и страх стваралаца архивске грађе и архивиста од нових технологија, односно од промене у раду. Предности електронске архивске књиге су брзина, доступност података, затим то што нова апликација не зависи од оперативног система, ради у свим програмским окружењима, може бити доступна свуда и на сваком месту. У ову архивску књигу се уписују све категорије архивске грађе и регистратурског материјала према Листи категорија са роковима чувања што обезбеђује да нема произвољности у обележавању и именовању документарног материјала који настаје код стваралаца. Колега Грачанин је упутио позив свим заинтересованим за ову апликацију да се информишу, да је примене и помогну у њеном даљем развоју.

            Након паузе уследила је дискусија коју је започео Ранко Лукић архивар из Градске управе града Новог Сада који је  објаснио функционисање електронске писарнице, односно електронског пословање код овог ствараоца, изневши замерке у смислу некомплетне примене електронског пословања. Милена Субић из Архива Војводине је, надовезујућу се на ту тему, објаснила суштину е-пословања, да без доступности на различитим нивоима овлашћења (републички, покрајински, локални ствараоци) нема правог е-пословања, јер се предмет не може формирати уколико има прилоге који долазе са републичког или другог нивоа валсти, а они не могу због недоступности бити придружени предмету. Сматра да је за електронско пословање у пуној мери пре свега потребна и стандардизација описа. Милан Срдић, директор Историјског архива Кикинда говорио је о проблемима у процесу дигитализације која им је у једном тренутку била предмет интересовања, а инцирана од локалне самоуправе. Резултат су уложена велика средства без велике користи, јер дигитализована документа нису била претражива. О искуствима у дигитализацији у свом архиву говорио је Душан Жугић из Историјског архива Ужице. Срђан Орестијевић из Историјског архива Београда, као програмер говорио је о искуствима архива из кога долази на дигитализацији архивске грађе, о количинама дигитализоване архивске грађе која је претражива  и добрим делом доступна на веб сајту њиховог архива. Он је напоменуо да постоји доста непознаница, доста страха везаног за дигитализацијиу и електорнско пословање и да архивисти морају стицати нова знања, иако њихов рад у највећој мери почива на ентузијазму. Позвао је све заинтересоване да дођу у Архив града Београда и на лицу места се упознају са оним што су они урадили на том пољу. У дискусији на ту тему су учествовали и Снежана Петров (Архив Србије), Јасмина Живковић (ИА Пожаревац) која је позвала Комисију АДС за дигитализацију да се активира и крене са реализациојом планова и едукације на том пољу, затим Слободанка Цветковић (ИА Пожаревац) која је подсетила да је усвојена Уредба о електронском пословању органа државне управе у мају ове године, да је тренутно у скупштинској расправи Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању, да је у најави доношење и Закона о електронској управи и да из свега произилази да ће ускоро тема бити и Закон о архивској грађи и архивској служби. Позвала је чланове Извршног одбора Архивистичког друштва Србије да се информишу о статусу законског предлога за архиве и да инсистирају између осталог на одредбама о устројавању Архивског већа, односно другог органа који ће се бавити давањем упутстава и смерница и радити на развоју архивске струке. Скренула је пажњу и на новоосновани Национални центар за дигитализацију и Аудиовизуелни архив који се оснива при Српској академији наука и уметности,  у кога су планирана велика новчана улагања и о коме се доста говори, али чија функција и делатност нису најјаснији.

            Мирослав Дучић, преседник Архивистичког друштва Србије закључио је ову радионицу, а Зоран Вељановић сублимирао искуства са све четири радионице. Познани су учесници радионица који још нису доставили радове да их доставе.

            Због ограниченог времена, али и због актуелности  теме електронског пословања остали видови неконвенционалних носача записа овом приликом нису дотакнути (различити застарели носиоци електронских записа, аудио касете, електромагнетне траке, грамофонске плоче, видео касете, ренгентски снимци и слично), али верујемо да ће ова тема бити ускоро поново разматрана. 

Извештај: С. Цветковић

Закључке са ове радионице можете преузети ОВДЕ.

Фотографије са радионице можете погледати ОВДЕ.