Извештај са Х Међународног архивистичког саветовања "Ниш 2026"

X Међународно архивистичко саветовање „Ниш 2026“

Хотел „Тами“ Ниш, 7–9. октобар 2026.

Тродневно, десето по реду Међународно архивистичко саветовање под насловом „CTRL+A(rhiv)“ окупило је бројне архивисте и представнике архива из земље и региона. Овакав назив саветовања подсећа на рачунарску команду за селектовање свега у једном документу (CTRL+All), па је кроз наслов, његове теме и изабране радове учињен покушај да се преиспита традиционални и будући концепт и улога архива, архивске делатности и архивистичког позива у времену снажног развоја информационих технологија и вештачке интелигенције. Присутни су били архивски стручњаци из Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Словачке и Србије, директори матичних архива у Србији, Државног архива Србије, др Мирослав Перишић, Архива Војводине, др Небојша Кузмановић, Архива Косова и Метохије, Марко Марковић, директорка Архива Југославије, др Татјана Кикић, директорка Архива Босне и Херцеговине, Данијела Мрда, директор Архива Републике Српске, др Бојан Стојнић, директор Архива Тузланског кантона, др Омер Зулић, директор Архива Херцеговачко-неретванског кантона, Амир Кадрибеговић, и директори архива у Србији из Зајечара, Крагујевца, Крушевца, Лесковца, Панчева, Сенте, Чачка и Шапца.

Подршку архивистима у Србији пружили су и словачки архивисти, чији је потпредседник Друштва др Петер Хлепко био гост Саветовања, затим председник Удружења архивских радника Републике Српске, Душан Поповић, председник Друштва архивских запосленика Тузланског кантона, мр Јасмин Јајчевић, представник Удружења архивских радника Федерације БиХ и председник Друштва архивских радника Војводине др Борис Булатовић.

Покровитељ одржавања јубиларног десетог саветовања било је, као и претходних девет година, Министарство културе Републике Србије, а суорганизатор и град домаћин ове године, по други пут, Историјски архив Ниш и град Ниш. Заслугу за помоћ у организовању саветовања има и Међуопштински историјски архив Чачак.

Саветовање је започело регистрацијом учесника, а потом свечаним отварањем. На отварању су у име организатора и домаћина говориле председница Архивистичког друштва Србије и директорка Међуопштинског историјског архива Чачак госпођа Лела Павловић и директорка Историјског архива Ниш госпођа Мима Живковић, а потом и директор Државног архива Србије др Мирослав Перишић.

У уметничком делу програма, свечано отварање оплеменила је Црквено-певачка дружина „Бранко“ из Ниша. У оквиру свечаности приказан је и филм „Цар Константин“ у продукцији Удружења Via Antica. У наставку радног дела свечаног отварања представљен је Зборник радова „Архивска грађа у теорији и пракси“ бр. 8, са VIII Међународног архивистичког саветовања одржаног у Сенти 2024. године. На представљању су говорили стални рецензенти: др Љубинка Шкодрић, научна саветница Института за савремену историју и архивска саветница, и др Саша Илић, виши научни сарадник и архивски саветник у Народној банци Србије, као и уредница Зборника Слободанка Цветковић, архивски саветник из Историјског архива Пожаревац. Представљена су и два броја публикације Информативни билтен АДС „Архивски гласник“ бр. 19 (2024) и бр. 20 (2025). Најављен је излазак из штампе Зборника радова „Архивска грађа у теорији и пракси“ бр. 9 са IX Међународног архивистичког саветовања одржаног у Шапцу 2025. године.

У наставку програма, признање у виду захвалнице „Најбоља регистратура 2026“ уручено је ствараоцу Јавном бележнику Милици Вулетић из Крагујевца, чије је одговорно лице за архиву дипл. правник Милан Урошевић. Признање је додељено на предлог архивског саветника Марије Тодоровић, овлашћеног лица Историјског архива „Шумадије“ из Крагујевца за заштиту архивске грађе ван архива.

Саветовање је и ове године подржала фирма „Тревис“ д.о.о. из Београда, која је окупљенима представила свој производни програм и разгранату делатност широм Европе. Директор и власник господин Иван Шијанец са сарадницима подсетио је на спремност ове фирме да у пројектима опремања учествују од тренутка пројектовања простора, па до коначне реализације у постављању архивске опреме и полица. На самом крају публици се обратила и в. д. директора Архива Југославије др Татјана Кикић, која је у име Архива поздравила присутне и позвала да погледају десетоминутни исечак из филма „Архиви у Југославији“, што је код колега побудило пријатне емоције и сећања.

Пратећи програм Саветовања била је врло посећена изложба Историјског архива Ниш „Збирке Историјског архива Ниш“ аутора Бојане Дашић и Милутина Милтојевића.

Кроз свечаност отварања учеснике је сигурно и надахнуто водио Владица Јованчић. Сцену на свечаном отварању употпуњавали су и костимирани глумци у костимима римских легионара. Уследила је вечера и неформално дружење.

У четвртак, 8. октобра, започет је радни део Саветовања првом темом: „Архиви на прекретници: архиви и архивистика у суочавању са технологијама и праксама 21. века (информатичке, социјалне, историјске перспективе)“, у оквиру које је било пет излагача по позиву: Др Зденка Семлич Рајх из Архива Републике Словеније излагала је на тему Arhivista, quo vadis? Пут у будућност или повратак у мрачни средњи век; Др Мирослав Новак из Покрајинског архива Марибор на тему Архивска теорија и пракса кроз захтеве и очекивања информационог друштва; Љиљана Дожић из Архива Војводине на тему Моћ и немоћ архива – архиви као стубови демократије на примеру САД. Милорад Јовановић је прочитао саопштење др Милоша Тимотијевића из Народног музеја Чачак, Од дигитализације до вештачке интелигенције: шта се мења у архивима када машине почну да читају културно наслеђе, јер је колега био спречен да присуствује. Последње излагање у овом блоку било је коауторско, др Снежане Петровић и др Ане Шпановић из Института за српски језик САНУ, под називом Дигитализација рукописне грађе у Институту за српски језик САНУ. Модератор за ову тему била је Слободанка Цветковић из Историјског архива Пожаревац.

Након кратке паузе уследила су саопштења аутора радова на тему Актуелна питања архивске службе, и то: Александре Матић из Архива Југославије: Истраживање архивске грађе у дигиталном доба – Србија и европски модели модернизације архива; коауторски рад Сузане Миленковић и Душана Гутеше из Војног архива: Примена вештачке интелигенције у процесу коришћења архивске грађе у Републици Србији; коауторски рад Славише Ћурића и Недима Хаџића (Служба за архив Владе Брчко дистрикта из Босне и Херцеговине): Дигитализација не замењује сређивање: проблеми и ризици у пракси; Снежане Сердар Филиповић из Историјског архива Града Новог Сада: Приступачност архива и архивске грађе као узрок и последица дигиталног доба; Др Биљанр Шкрбић, редовног професора Универзитета у Новом Саду: Анализа присуства загађујућих материја у ваздуху архива са освртом на физичко-хемијске поступке њиховог смањења ради заштите архивске грађе и здравља запослених; Милене Поповић Субић, архивског саветника у пензији: Стваралац архивске грађе у архивском законодавству Републике Србије; Тамаре Говедарица из Државног архива Србије: Казнене одредбе према Закону о архивској грађи и архивској делатности и примери у пракси и Северине Простран Милетић из Архива Војводине која је закључила радни део за четвртак излагањем Архивска педагогија у пракси: методе примењеног позоришта као алат за упознавање деце са архивском делатношћу.

Излагачи који су према програму Саветовања следили: Горан Милосављевић из Историјског архива „Шумадије“ Крагујевац, са темом Рукописна оставштина Косте Кулагића. Искуства аналитичке обраде; Илија Јовановић из Историјског архива Бела Црква, са темом Методологија и поступак генеалошког истраживања: од породичног предања до архивског документа (прочитала Љиљана Дожић); и Драган Белеслић из Историјског архива Кикинда, са темом Генеаолошко истраживање као алат историјске реконструкције: пример породице Душана Васиљева (прочитао др Борис Булатовић) – због организоване посете Археолошком налазишту „Медијана“, презентовање су померили за наредни дан. Модератори овог дела саветовања били су др Борис Булатовић из Архива Војводине и Александра Матић из Архива Југославије. Након заједничког ручка организован је излет до Археолошког налазишта „Медијана“, где су се учесници саветовања упознали са дугом и богатом историјом града Ниша и заоставштином цара Константина Великог.

У петак, 9. октобра 2026. године, након излагања колега по програму од претходног дана, наставили су излагачи са саопштењима на тему Аграрна историја Србије / Југославије у периоду 1918–1990. кроз архивску грађу у архивима. Модератор овог дела Саветовања био је Милорад Јовановић из Историјског архива Јагодина. На задату тему своје радове презентовала су три аутора: Тамара Вијоглавин Манчић из Архива Брчко дистрикта из Босне и Херцеговине, под насловом Између закона и праксе: одузимање имовине вјерских заједница у Брчком у процесу аграрне реформе, с посебним освртом на случај Дружбе сестара милосрдница; мсц Сандра Марковић из Државног архива Црне Горе на тему Рефлексије аграрне политике Југославије на Црну Гору од Зетске бановине до краја пете деценије 20. вијека (кратак историјски осврт) и Никола Савић из Историјског архива Града Новог Сада на тему Утицај аграрне реформе у Југославији на Матицу српску у периоду после Другог светског рата у фондовима Историјског архива Града Новог Сада.

По завршетку излагања уследила је дискусија, завршне речи и затварање овог дела саветовања. Одређена је и комисија за закључке у саставу: Љиљана Дожић, Слободанка Цветковић, др Борис Булатовић и Милорад Јовановић која ће у данима после саветовања припремити закључке за објављивање на веб-сајту АДС.

Даљи програм је настављен двема радионицама. Прва је била намењена архивистима на тему Рад са истраживачима и корисницима архивске грађе у архивима: изазови и тумачења. Модератор ове радионице била је Слободанка Цветковић, архивски саветник из Историјског архива Пожаревац, а учесници и сарадници Александар Бережнов, виши архивист ИА Краљево, Милорад Јовановић, архивски саветник Историјског архива „Средње Помораље“ Јагодина, и Милена Поповић Субић, архивски саветник Архива Војводине у пензији. Овој радионици присуствовало је 19 колегиница и колега из Србије, Босне и Херцеговине и Словеније.

Друга радионица, под насловом Заштита архивске грађе и документарног материјала јавних бележника и јавних извршитеља у Служби заштите архивске грађе и документарног материјала ван архива, била је намењена јавним бележницима и јавним извршитељима као ствараоцима архивске грађе. Модератор ове радионице била је Марија Тодоровић, архивски саветник Историјског архива „Шумадије“ из Крагујевца, уз учешће Јасмине Латиновић, архивског саветника Историјског архива Београда, док је др Јасмина Живковић, архивски саветник Историјског архива Пожаревац, изостала због спречености. Радионици је присуствовало укупно 25 представника јавних бележника и извршитеља, као и архивста из архива који раде у служби заштите архивске грађе и документарног материјала ван архива.

На X Међународном архивистичком саветовању учесници су имали прилику да одслушају занимљива и квалитетна излагања 19 излагача из земље и иностранства, да стекну нека нова сазнања, упореде сопствена достигнућа, добију нове идеје и успоставе будућу међусобну сарадњу. Град Ниш и Историјски архив Ниш били су изузетни домаћини архивистима из Србије и региона. Претходно одржано IV Међународно архивистичко саветовање у Нишу 2020. године оставило је у лепом сећању овај дивни град и дивне људе. Сигурни смо да је то случај и са овогодишњим и да су учесници отишли са саветовања испуњени добром енергијом, лепим осећањима и новим знањима. Надамо се да ће у наредним годинама број присутних колега архивиста и директора архивских установа из Србије бити још већи. Ова окупљања представљају најбољи начин за размену знања и искустава, уједначавање стручног рада у архивима и међусобно повезивање установа и људи.

Слободанка Цветковић,

члан Организациног одбора Саветовања

• Следећа