ЗБОРНИК АДС 6/2023
(Лела Павловић)
(Слободанка Цветковић)
Марија Милошевић / Marija Milošević
Апстракт: Закон о архивској грађи и архивској делатности утврђује надлежност, односно обавезе јавних архива, од којих су поједине потпуно нове и за чије обављање је неопходно обезбеђивање одговарајућих кадровских, техничких и других услова. Циљ рада је пружање свеобухватног прегледа свих обавеза јавних архива, уз посебан осврт на обавезу пријема и чувања архивске грађе у електронском облику. Аутор разматра одредбе Закона које су у практичној примени изазвале различита тумачења и нејасноће у вези са појединим пословима јавних архива. Анализирани су проблеми и понуђена могућа решења, која би требало да допринесу уједначавању праксе у раду јавних архива.
Кључне речи: надлежност, обавезе јавних архива, Закон о архивској грађи и архивској делатности
Sandra Marković / Sandra Marković
ZAKON O ARHIVSKOJ DJELATNOSTI U CRNOJ GORI / THE LAW ON ARCHIVAL ACTIVITIES IN MONTENEGRO
Apstrakt: Zakon o arhivskoj djelatnosti iz 2010. godine spada ugrupu zakona čiji je status obilježila relativna dugotrajnost primjene bez radikalnih izmjena, što bi u praksi trebalo da utiče i na dobro poznavanje odredbi istog. Ipak, bez dodatne edukacije u vidu pojašnjenja, stručnih uputstava i kontinuiranog praćenja rada, registratura ne bi mogla sama za sebe da obezbijedi adekvatnu preventivnu zaštitu arhivske i registraturske građe i jedinstvenost fonda. Zajednički na istom zadatku u pomenutoj oblasti, primjenom Zakona o arhivskoj djelatnosti i kontrolom primjene istog, u Crnoj Gori se bave Državni arhiv i Uprava za inspekcijske poslove (Odsjek za arhivsku djelatnost). Analizom djelovanja inspekcije za arhivsku djelatnost mapiraju se problemi na čijem rješavanju bi trebalo fokusirati dalje djelovanje, a sa ciljem unaprjeđenja rada arhivske i inspekcijske službe. Krajnji cilj navedenog djelovanja obje službe jeste podizanje kvaliteta preventivne zaštite arhivske građe.
Ključne riječi: Zakon o arhivskoj djelatnosti u Crnoj Gori, Odsjek za inspekciju za zaštitu kulturnih dobara, kulturnu baštinu i arhivsku djelatnost, preventivna zaštita
Милена Поповић Субић / Milena Popović Subić
ЈАВНА И ПРИВАТНА АРХИВСКА ГРАЂА / PUBLIC AND PRIVATE ARCHIVAL MATERIAL
Апстракт: У раду ће бити приказани ствараоци јавне и приватне архивске грађе у светлу позитивних прописа и њихове обавезе по Закону о архивској грађи и архивској делатности. У теорији српске архивистике није било много расправе о јавној и приватној архивској грађи. До деведесетих година прошлог века, услед доминиције друштвене својине, и архивска грађа је већином имала друштвени карактер. Приватну архивску грађу махом чине лични и породични фондови и грађа тзв. друштвених организација, удружења и мањих правних субјеката основаних средствима у приватној својини. Након уставних промена деведесетих година прошлог века, променом друштвеног и економског поретка настају убрзана приватизација и транзиција у којима се јављају нови облици привредних и друштвених субјеката као стваралацаархивске грађе. Самим тим отвара се питање разликовања приватне и јавне архивске грађе, односно идентификовање ствараоца јавне архивске грађе.
Кључне речи: архивска грађа, ствараоци архивске грађе, јавна архивска грађа, приватна архивска грађа
Stjepan Prutki / Stjepan Prutki
Apstrakt: Novom Uredbom o uredskom poslovanju (Narodne Novine RH, 75/2021) od 2. 7. 2021. godine došlo je do korjenitih reformi u strukturi i načinu vođenja spisovodstvenih sustava svih javnopravnih tijela u Republici Hrvatskoj. Umjesto u klasičnom obliku, uredsko poslovanje je u potpunosti automatizirano i objedinjeno kroz informacijski sustav uredskog poslovanja s početkom primjene od 1. 1. 2023. godine. Problematika primjene Uredbe, osim u načinu provedbe, sastoji se i u nedosljednosti pristupu definiciji „javnopravnih tijela“, ali i nadzoru nad njenom primjenom. Pojmovna sprega najbolje se očituje u raznolikosti tumačenja, počevši od Zakona o arhivskom gradivu i arhivima, propisa Ministarstva uprave i pravosuđa, preko Povjerenika za informiranje, sve do Zakona o javnoj nabavi. Unatoč tome, Uredba o uredskom poslovanju, zajedno s Tehničkim specifikacijama informacijskog sustava uredskog poslovanja, predstavlja novi, revolucionaran okvir za konačan prijelaz ka automatiziranom procesu zaprimanja, obrade i stvaranja akata u spisovodstvenom sustavu javnopravnih tijela u Republici Hrvatskoj, a za one koji ju neposredno primjenjuju, i nove izazove. Hoće li oni uspjeti biti premošćeni, pokazat će vrijeme.
Ključne riječi: uredsko poslovanje, spisovodstveni sustav, informacijski sustav uredskog poslovanja, javnopravna tijela, digitalna informacijska infrastruktura
Dr. Bojan Cvelfar / Bojan Cvelfar, PhD
Abstrakt:Projekt e-ARH.si je skupni projekt vseh slovenskih javnih arhivov. V obdobju 2016–2020/21 (projekt je bil podaljšan v leto 2021 zaradi epidemije covid-19) so nastale ključne informacijske rešitve, ki jih lahko razvrstimo v več podskupin - glede na to, komu so namenjene: za ustvarjalce, za arhive, za uporabnike ter promocijske aktivnosti. Za ustvarjalce so najpomembejše: pravilnik o ETZ, ocena tveganja in upravljanje s tveganji, notranja pravila (katalog znanja, programi usposabljanja, svetovanje) in digitalizacija postopka priprave in izročitve elektronskega arhivskega gradiva v arhive. Za arhive smo vzpostavili stabilno informacijsko infrastrukturo (skupno omrežje,podatkovna baza, e-repozitorij / 500 TB, tri geografsko oddaljene lokacije), izdelali ali kupili novo programsko opremo (za anonimizacijo, nadzorni sistem, enotni dokumentni sistem) ter uspeli dvigniti digitalne kompetence zaposlenih v arhivu. Za uporabnike smo vzpostavili enotno virtualno arhivsko čitalnico, center za digitizacijo arhivskega gradiva in digitalni filmski arhiv. Omogočamo dostopnost arhivskega gradiva in naših storitev tudi ranljivim skupinam (oprema čitalnic s posebnimi tehnologijami, prilagoditev spletnih strani arhivov…). Pomembna je tudi stalna promocija projekta (konference, brošure, promocijski materiali, TV spot na nacionalni televiziji). Sicer pa projekt e-ARH.si predstavlja standardizacijo in digitalizacijo postopka arhiviranja, hkrati pa implementacijo sistema kakovosti (CAF), torej kakovostno storitev e-arhiviranja.
Ključne besede: e-arhiv, e-ARH.si, digitalno arhiviranje, digitalizacija, informatizacija
Dr., Professor Mikhail V. Larin, Ph.D., Asst. Prof. Andrei Rybakou / Др Михаил Ларин, др Андреј Рибаков
Abstrakt: The article is devoted to the problem of organizing international scientific cooperation in the archives management. It is noted that scientific researches and developments in the archival science can be of fundamental and applied nature, a conclusion is made about the influence of national archival traditions and practices on applied developments. When identifying and analyzing the main directions and forms of cooperation, the authors rely on many years of experience of leading international organizations, as well as the experience of bilateral cooperation between the All-Russian Scientific and Research Institute for Records and Archives Management (VNIIDAD) and the Belarusian Research Institute for Documentation and Archival Science (BelNIIDAD) that are the specialized national institutions in the field of archival scientific researches and developments. Factors complicating international cooperation have not been overlooked, the main of which the authors consider to be the specific professional terminology used in the theory and practice of archiving in different countries.
Keywords: archives management, scientific cooperation, fundamental and applied researches and developments, directions of cooperation, forms of cooperation
Izv. prof. dr. sc. Martin Previšić, Mr Tomislav Branđolica / Martin Previšić, PhD, Associate Professor, Tomislav Branđolica, MA
Apstrakt: Iako u slučaju hrvatske historiografije nakon 1990. godine nije postojalo zabranjenih tema ili tema čije je istraživanje bilo službeno onemogućeno, razne otegotne okolnosti iz domene zakonske regulative otežavale su rad povjesničarima novije hrvatske i jugoslavenske povijesti. Klasificirani spisi (označeni stupnjevima povjerljivosti) održali su se tako i nakon 1990. godine, što je dokumente činilo službeno nedostupnima. Ono što je posebno poticalo interes novinara i publicista i istraživačke pokušaje povjesničara bili su spisi partijske provenijencije i dokumentacija Službe državne sigurnosti. Neki su dokumenti bili dostupni za istraživanje, ali većina najvažnijih spisa skrivala se iza oznaka povjerljivosti. U ovom tekstu opisuje se kako se u 2017. i 2018. godini sklopila politička situacija koja je izmjenama zakona otvorila vrata hrvatskih arhiva zainteresiranoj javnosti, te prouzročila interes za objavljivanjem serije novih, inovativnih, katkad i provokativnih radova o temama najnovije hrvatske povijesti.
Ključne riječi: Arhiv, historiografija, Zakon, Hrvatski državni arhiv, stupnjevi klasifikacije
Доц. Наталия Геннадиевна Суровцева / Doc. Наталија Генадиевна Суровцева / Doc. Natalija Genadijevna Surovceva
Abstract. В статье рассматривается краткая история попыток создания универсальной общепринятой классификации документов в документоведении и архивном деле на протяжении последнего столетия. Основной классификационной единицей на сегодняшний день являются вид и разновидность документа. Эти понятия остаются до конца не разработанными. Отмечена традиционная связь классифицирования с разработкой перечней документов с указанием сроков хранения.
Keywords: Документ, вид документа, классифицирование документов, классификатор документов, система управления документами
Апстракт: У чланку је изложен кратак преглед покушаја стварања универзално прихваћене класификације докумената у управљању документима и архивској служби током протеклог века. Основна класификациона јединица су врста и тип документа. Ови појмови нису до краја сасвим дефинисани. Уочена је традиционална веза класификације са израдом листе категорија са роковима чувања.
Кључне речи: документ, врста документа, класификација докумената, класификатор докумената, систем управљања документима
Јелена Шупут / Jelena Šuput
Апстракт: Пратећи убрзани развој информационо-комуникационе технологије и нове захтеве који се у складу са њим стављају пред установе заштите културно-историјског наслеђа, Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица спроводи комплексан процес дигитализације документарног материјала и архивске грађе којима располаже одељење документације. Имајући у виду да је адекватна документација полазиште за покретање сваког процеса заштите непокретних културних добара и планирање других пословних активности, неопходно је да дигитализована грађа одговара потребама корисника по квалитету, организованости и могућностима коришћења. Вредност грађе која се дигитализује у правном и историјском смислу обавезује да се она преводи у електронски облик и припрема за трајно чување уз поштовање смерница и стандарда. Поред тога што значајно поједностављује свакодневно пословање саме установе и размену информација са сродним установама, доступност докумената у електронском облику у оквиру интернет платформи и каталога, као и путем апликација и софтвера, налази примену и у различитим видовима презентације и промоције културно-историјског наслеђа. Овај рад бави се пре свега приказом и евалуацијом досадашњег тока спровођења процеса дигитализације у Заводу за заштиту споменика културе Сремска Митровица, као и представљањем бенефита које дигитализација пружа у пословању и информисању шире јавности о културним добрима и њиховим вредностима.
Кључне речи: дигитализација, документација, документарни материјал, дигитални документ, доступност информација, промоција културно-историјског наслеђа, Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Sonja Galina / Sonja Galina
Apstrakt: Uključivanjem u projekt Enriching Europeana through citizen science and artificial intelligence - unlocking the 19th century (kraće Enrich Europeana +) Državni arhiv u Zagrebu obvezao se dostaviti određeno gradivo na portal Europeana. Kako je to prvi projekt arhiva s Europeanom, nije postojao usklađen proces digitalizacije i izrade metapodataka. Prije početka izrade metapodataka konzultirali smo Hrvatski državni arhiv i Europeana Publishing Framework. Prema odrednicama projekta Enrich Europeana + za dostavljanje gradiva na Europeanu potrebno je koristiti nacionalne agregatore. U Hrvatskoj je nacionalni agregator razvijen u sklopu projekta eKultura i povezuje nekoliko različitih elemenata. U ovom radu prikazat će se razine metapodataka koje Europeana zahtjeva kod agregiranja novih sadržaja, prilagodba Državnog arhiva u Zagrebu tim zahtjevima, te proces agregiranja gradiva Državnog arhiva u Zagrebu na nacionalni agregator i posljedično na portal Europeanu.
Ključne riječi: Agregator, Europeana, digitalizacija, metapodaci, arhiv
МА Светлана Перовић Ивовић / Svetlana Perović Ivović, MA
Апстракт: Циљ овог рада је да размотри потребне вештине и знања у професионалној пракси конзервације у 21. веку и да укаже на чињеницу да савремена конзервација захтева рад образованих и добро обучених стручњака који се перманентно образују и прате савремена достигнућа и нове трендове у овој области. У складу са тим донете су и професионалне смернице којима је опис професије конзерватор-рестауратор прецизиран и проширен. Препорука Европске мреже за едукацију конзерватора и рестауратора ENCORE(EuropeanNetworkforConservation-RestorationEducation) јесте да образовање треба да траје минимум пет студијских година, након чега се стиче диплома која даје могућност самосталног рада у струци и добијања лиценце за рад, што су развијене земље примениле кроз свој законодавни оквир као обавезу. Како у архивима у Србији постоје само четири лабораторије за конзервацију и рестаурацију у којима је девет запослених (шест конзерватора и три техничара рестауратора), препозната је потреба за унапређење кадровске базе. Приликом осмишљавања стратегије за унапређење конзерваторског кадра треба имати у виду мултидисциплинарни приступ конзервацији и чињеницу да се све више инсистира на примени зелене хемије како би се старе, класичне методе, базиране на органским растварачима, замениле новим, мање агресивним.
Кључне речи: савремена конзервација, стратегија, конзерватор-рестауратор, препорука, мултидисциплинарност, едукација, зелена хемија, нанотехнологија, ласери, смернице, етички кодекс
Синиша Домазет / Siniša Domazet
Apstrakt: Zaštita i restauracija dokumenata spadaju u podrazumijevane aktivnosti svakog arhiva i za njihovo obavljanje postoje definirane procedure i postupci koji se po srodnim institucijama razlikuju tek u nijansama. Pa ipak, u praksi se pojavljuju slučajevi koji sa sobom nose određene specifičnosti i tada je neophodno potražiti savjete stručnjaka iz oblasti koje nemaju direktne veze sa arhivskom djelatnošću. U Arhivu Bosne i Hercegovine je nakon požara 2014. godine ostao veliki broj djelomično oštećenih dokumenata, od kojih su dio oštetili jara i direktna vatra, a dio voda prilikom gašenja. U to vrijeme nije postojao laboratorij za restauraciju, a nije bilo ni arhivista kvalificiranih za vršenje konzervatorskih poslova. Problem je bio i pronalaženje adekvatnog prostora gdje bi se smjestilo ugroženo gradivo dok se ne napravi plan za njegovo liječenje i snimanje. Prvih godina nakon požara naglasak je stavljen na obnovu prostorija i nabavku osnovnog inventara, dok su stradali dokumenti premještani sa lokacije na lokaciju, a njihov konačni status odlagan iz godine u godinu. Sa dolaskom novog rukovodstva 2021. godine ovaj problem je aktualiziran i započet je pilot-projekt sortiranja, čišćenja i pripreme za digitalizaciju. Odmah na početku su se pojavili brojni tehnički problemi, s obzirom na količinu i katastrofalno stanje u kojem se dokumenti nalaze. Komadi ugljenisanog papira su neprestano ugrožavali radni prostor, bez obzira na pažljivo rukovanje, a tekst je na brojnim dokumentima postao nečitak kao posljedica delovanja vatre, vode i prljavštine. Bilo je potrebno pronaći najefikasniji način kako bi se omogućilo identificiranje nevidljivog teksta i digitaliziralo cjelokupno gradivo, bez opasnosti za ispravan rad skenera i foto-aparata i zdravlje zaposlenih.
Ključne riječi: oštećeni dokumenti, IR/UV fotografija, digitalizacija, restauracija, digitalna pohrana
Шимун Новаковић / Šimun Novaković
Apstrakt: Nakon nemilih događaja u veljači 2014. godine i paljenja dijela prostorija Arhiva BiH, neke međunarodne institucije donirale su Arhivu BiH opremu za spašavanje i liječenje oštećenog arhivskog gradiva. Arhivu BiH među prvima je pomoć uputila Ambasada Češke Republike u BiH koja je već 17. veljače 2014, pored donacije arhivskih kutija, filter-papira i uređaja za odvlaživanje zraka, ponudila obučiti dva restauratora u Češkoj Republici i isporučiti odgovarajuću opremu za restauraciju i konzervaciju arhivskog gradiva. S realizacijom projekta pomoći krenulo se 25. ožujka 2014. godine kada je u Arhivu BiH potpisan Inicijalni prijedlog projekta, a cijeli je postupak obuke i nabavke opreme provođen pod nazivom Podrška kapaciteta Državnog arhiva Bosne i Hercegovine. U realizaciji projekta, pored Arhiva BiH, sudjelovali su Češka razvojna agencija i Nacionalni arhiv Češke Republike. Provedba projekta trajala je prilično dugo, što je uvjetovano potrebom slanja dva zaposlenika Arhiva BiH na obuku u Češku Republiku, a još više pravnim zavrzlamama oko uvoza donirane opreme. Donirana oprema je u Arhiv BiH stigla tek 18. studenoga 2016, a laboratorij je s radom počeo tek krajem 2017. godine. Od početka rada laboratorija do danas izvršena je potpuna restauracija oko 7.800, a djelomična restauracija oko 4.150 dokumenata. Imajući u vidu količinu nagorjeloga gradiva i trenutnu dinamiku rada, ovaj bi posao mogao trajati prilično dugo. Stoga su u Arhivu BiH sve više usredotočeni na digitalizaciju nagorjeloga gradiva, nakon čega bi slijedio selektivan otpis manje bitnih dokumenata.
Ključne riječi: Arhiv BiH, laboratorij za restauracija i konzervacija arhivskog gradiva, liječenje arhivskog gradiva
Мирјана Димитријевић / Mirjana Dimitrijević
Апстракт: Сврисходност новог законског решења у односу на претходно јесте да отклони у пракси уочене недостатке и прилагоди законска решења новинама које су у међувремену заживелe. Закон о архивској грађи и архивској делатности и пратећа, до сада донета, подзаконска акта представљају помак у обављању архивске делатности. Архиви су добили на значају. Међутим, један од ефеката Закона о архивској грађи и архивској делатности подразумева повећање обима посла Служби заштите архивске грађе и документарног материјала ван архива. Управо су казнене одредбе предвиђене чланом 65 Закона изазвале праву пометњу у приватном сектору који је доношење предвиђених аката доживљавао као још једно административно оптерећење за чије неизвршавање прете високе новчане казне.У паници да не пропусте „рокове“ које су сами одредили међусобно комуницирајући, архиви су претрпани Листама категорија архивске грађе и документарног материјала са роковима чувања са захтевима за добијање сагласности. Рачуноводствене агенције и правни заступници власника приватних предузећа ангажовани су у већини случајева да ураде Листу не схватајући и не удубљујући се превише у њену суштину и значај доношења. Проблеме овакве врсте нису имали привредни субјекти који су поступали према одредбама претходног закона и који имају већ устаљену сарадњу са архивима. За разлику од приватног, јавни сектор нису у значајнијој мери „погодиле“ измене и новине које предвиђа поменути Закон. Суштина овог рада је да се пренесу искуства у примени Закона о архивској грађи и архивској делатности са интеракцијом појединих одредби закона у пракси,пре свега у Историјском архиву Лесковац који је надлежан за територију Јабланичког округа. Такође, намера је да се конкретним предлозима, који ће бити презентовани, да бар мали допринос у побољшању организације и функционисања архива, конкретно Службе заштите архивске грађе и документарног материјала ван архива.
Кључне речи: закон, подзаконски акти, категоризација архивске грађе код стваралаца/ималаца,Листа категорија архивске грађе и документарног материјала, примери из окружења, искуства Историјског архива Лесковац, пријем архивске грађе
Драган Р. Лекић / Dragan R. Lekić
Апстракт: Служба заштите архивске грађе ван архива у Топлици касно је почела са радом због недостатка радникаи нерешеног статуса установе. У Архиву je до 2006. године преовлaдавао принцип да свако ради све. Међутим, у релативно кратком временском року, после коначног решења статуса и простора за рад и смештај архивске грађе, служба је преузимањем трајно сачувала значајну културну баштину. Велика очекивања од доношења Закона о архивској грађи и архивској делатности спласнула су због одлагања примене (2020) за годину данау оквиру којих јеВлада Републике Србије требало да припреми сва подзаконска акта. Пандемија изазвана вирусом короне и мере за њено сузбијање током 2020. и 2021. године додатно су одложиле његову примену. Кашњења са доношењем подзаконских прописа, али и инструкције запосленима у архивима, односно усаглашавање рада архива на нивоу Србије, додатно су успорили примену закона. Да би испунили законску обавезу (правилнике и Листе категорија документарног материјала са роковима чувања), ствараоци архивске грађе углавном су их преузимали са различитих дигиталних платформи и сајтова и такве слали на сагласност. Историјски архив „Топлице“ је, уз сарадњу са локалним самоуправама Топличког округа, урадио једино што је било могуће у датом тренутку - организовао је обуку за лица и све заинтересоване ствараоце и на тај начин кренуо у примену Закона о архивској грађи и архивској делатности.
Кључне речи: архив, документарни материјал, заштита архивске грађе, преузимање архивске грађе, Прокупље, Куршумлија, Блаце, Житорађа
Марија Тодоровић / Marija Todorović
Апстакт: У раду је изнета актуелна архивска проблематика заштите архивске грађе у настајању код стваралаца архивске грађе у области привреде, као и напор Матичне службе Архива Србије и Архивистичког друштва Србије на унификацији модела појединачних правних аката у службама заштите архивске грађе ван архива, a у циљу уједначавања стручног рада у архивима и стандардизовања архивистичких радних поступака и процедура.
Кључне речи: Спољна служба архива, закон, подзаконски акти, стручни надзорархива,привредне регистратуре, овлашћено лице, стандардизација стручних меразаштите
Душан Гутеша / Dušan Guteša
Апстакт: Све сложенији послови у архивима временом су условили потребу формирања стручног кадра спремног да се суочи са новим изазовима. Почетно уобличење у овом смеру представљају Правила о полагању државног пријемног и стручног испита за службу и звање у државним архивима, која је др Александар Арнаутовић, управник Државне архиве, у виду предлога упутио надлежном Министарству просвете 1939. године. Рад једним делом представља осврт на ова Правила, док другим има за циљ да осветли рад првих архивистичких течајева организованих за високошколовани кадар у архивима.
Кључне речи: течај, стручно оспособљавање, образовање, Државна архива НР Србије
Мирјана Миленковић / Mirjana Milenković
Апстракт: Радом желимо да подсетимо на живот и дело Данице Гавриловић (1926–1978), архивске саветнице Историјског архива Београда, већ помало неправедно заборављене, будући да је током кратког радног века дала велики допринос развоју архивске теорије и праксе. У времену када се акценат ставља на дигитализацију и формирање база података не би требало да заборавимо да је Даница Гавриловић посебно интересовање показала за области информатике, кибернетике и аутоматизације и њихову имплементацију и практичну примену у архивистици још 60-тих и 70-тих година прошлог века. Лични фонд је формиран након њене смрти и пружа увид у широк опус интересовања и рада Данице Гавриловић, за коју без претеривања можемо рећи да је била визионарка српске архивистике. Можда овај рад буде иницијална каписла која ће вратити у живот награду „Даница Гавриловић“ додељивану полазницима стручног архивистичког течаја за постигнуте изузетне резултате.
Кључне речи: архив, архивистика, Даница Гавриловић, лични фонд, аутоматизација, информатика, кибернетика
Данијела Бранковић / Danijela Branković
Апстракт: Мр Средоје Лалић (1929–2016) био је један од најугледнијих архивиста и теоретичара архивистике на данашњој територији АП Војводине, а може се рећи и целе бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Својим стручним и научним радовима доприносио je развоју архивске делатности уопште. У овом раду ауторка се осврће на aрхивску грађу насталу радом мр Средоја Лалића, сажима његов живот и дело и предочава његове визије модерног приступа архивистици.
Кључне речи: лични фонд, мр Средоје Лалић, архивска теорија и пракса, признање „Др Димитрије Кириловић“, популарисање архивске делатности, визије модерног приступа архивистици
Spomenka Pelić, Muhamed Gačić / Spomenka Pelić, Muhamed Gačić
Apstrakt: Gradski arhiv sa sjedištem u Travniku osnovan je 15. 3. 1954. godine, a dobio je smještaj u prostorijama bivše garaže Vojno-građevinskog preduzeća „Petar Mećava“ Travnik. U toj garaži, uz manje tehničke intervencije, Arhiv je dočekao dvadeset i prvo stoljeće. U Bosni i Hercegovini problem smještaja arhivske građe u arhivima je kontinuiran i od osnivanja arhivske službe niti jedan arhiv nije imao namjenski izgrađenu zgradu. U Travničkom arhivu, čiji je trenutni naziv Kantonalni arhiv Travnik, stanje arhivskih prostorija kako za obavljanje arhivske djelatnosti, tako i depoa za odlaganje arhvske građe, bilo je više nego neuvjetno i uvidjelo se da se mora pronaći neki izlaz. Način rješenja problema nađen je u specifičnom načinu adaptiranja, odnosno izgradnje potpuno nove, namjenski izgrađene arhivske zgrade. Činjenica da se arhviska građa nije prilikom izgradnje izmještala, odnosno da je bila na mjestu gradnje i sve vrijeme pristupačna korisnicima, čini ovaj projekat izuzetno zanimljivim.
Ključne riječi: Kantonalni arhiv Travnik, arhivska zgrada, arhivska građa, izgradnja zgrade, građevinski radovi
Јасмина Латиновић / Jasmina Latinović
Апстракт: У последњих неколико година сведоци смо великих промена у архивској теорији која је са собом донела и велике промене у архивској пракси. Услед покушаја решавања проблема изазваних наглим технолошким развојем, односно напредовањем технологије помоћу којих документи настају, чувају се, архивирају, презентују или израстају из архивске садашњости, и одговор су стручне јавности на све веће недоумице које су насталеу вези са архивирањем. Велика промена са којом смо се у савременом друштву суочили јесте садашњи начина чувања, заштите и употребе докумената. Традиционална архивистика је била фокусирана на чување, заштиту и употребу физичких медија, док је савремена светскаархивистика базирана искључиво на електронске носаче записа. Сведоци смо да се физички и електронски носачи записа суштински веома разликују, те се на њихово чување, заштиту и употребу данас примењују потпуно другачији аршини и концепти. Да ли се ужа стручна јавност данас налази на маргини одлука? С једне стране „хрлимо“ у будућност идеји да стварамо, архивирамо па и контролишемо е-документ, док с друге „заборављамо прошлост“ тако што на најбаналнији начин допуштамо да папир, као сведок једног времена, буде уништен због изузетно лоших, непримерених и неадекватних услова чувања. Одговарајућа техничка заштита архивске грађе и услови њеног смештаја треба једнако да буду важни архивској струци и када је у питању архивирани документ на традиционалан (у папиру) и на постмодернистички начин (у е-формату). Рад указује на проблем смештаја архивске грађе који је и данас присутан.
Кључне речи:ималац и стваралац, архивски депо, документарни материјал и архивска грађа, простор и опрема за смештај, заштита
Милорад Јовановић / Milorad Jovanović
Апстракт: Временски оквир теме започиње првим Уставом постсоцијалистичке Србије из 1990. године и првим вишестраначким изборима, а обухвата прелазни период егзистирања Србије у Савезној Републици Југославији и државној заједници са Црном Гором до проглашења независне Републике Србије 2006. године (Устав 2006). У овом периоду у Србији су измењени друштвено-политички систем и државно уређење, па је, поред нове периодизације, неопходно редефинисати постојеће архивске фондове органа власти и управе, односно установити њихову крајњу граничну годину и започети нове фондове према критеријумима за формирање архивских фондова. У складу са методолошким захтевима архивистичке дисциплине, анализирани су прописи који су регулисали статус и делатност органа власти и управе у наведеном периоду. Циљ рада огледа се у одређивању хронолошких граница између преосталих и започетих архивских фондова органа власти и управе на основу временске детерминантекоја представља друштвено-политичкии државно-правни дисконтинуитет са претходним историјским развојем Србије.
Кључне речи: утврђивање фонда, критеријуми, социјалистичка Југославија, Република Србија, органи власти, органи управе, локална самоуправа, општина
Видосава Ераковић, Весна Ђокић / Vidosava Eraković, Vesna Đokić
Апстракт: Рад је посвећен валоризацији фонда Министарство иностраних послова – Административно-правно одељење са освртом на категорије докумената које су трајно сачуване као историјски извор и оне које су издвојене као безвредни документарни материјал.
Кључне речи: валоризација, Административно-правно одељење, Министарство иностраних послова, безвредни документарни материјал, историјски извор
Александар Бережнов / Aleksandar Berežnov
Апстракт: Глобална пандемија променила је свакодневни живот човечанства. На промене нису остале имуне ни установе културе, самим тим и архиви. Новонастала ситуација, поготово у време врхунца пандемије, условила је промене у раду архива. Донете су мере и прописани поступци у циљу спречавања заражавања и ширења заразе, које су важиле како за запослене, тако и за све кориснике услуга. Дошло је до одступања у испуњавању Планова и програма рада, измењен је начин комуницирања са корисницима, а било је ипериода када је био обустављен рад са истраживачима. Поставља се питање у којој мери је придржавање прописаних мера и привремено онемогућавање истраживања архивске грађе у архивима утицало на остваривање права грађана на доступност архивске грађе и у којој мери су њихова права у једном периоду суспендована. Упоређивањем података пре, за време и након врхунца пандемије може се доћи до неких закључака.
Кључне речи: корона вирус, ковид-19, пандемија, прописане мере заштите, архив, истраживачи, доступност архивске грађе
Борко Масалушић, Мирослав Јовановић / Borko Masalušić, Miroslav Jovanović
ЗБИРКА ОДЛИКОВАЊА АРХИВА САНУ / THE COLLECTION OF MEDALS IN THE SASA ARCHIVES
Апстракт: Настао на основу сазнања потврђених у пракси током пионирског пројекта сређивања Збирке одликовања Архива САНУ, рад приказује њено формирање и развој, описује процесе обраде и заштите, принципе каталогизације, поступке конзервације, технике фотографисања и начине презентовања великог броја ордења, медаља, плакета, повеља, диплома и других одличја домаћег и страног порекла. Приказане су основне одлике Збирке, њен садржај и начин попуњавања. Идеја да се овај специфичан део грађе Архива представи јавности довела је до формирања сталне изложбене поставке, израде интернет сајта и публикације Каталога.
Кључне речи: одликовања, збирка, орден, медаља, каталог, изложба, Архив САНУ
Предраг М. Видановић / Predrag M. Vidanović
Апстракт: Овај рад покушава да, најпре, дефинише Збирку поклона и откупа, односно да упоредном анализом са веома блиским фондовима и збиркама утврди која документа припадају овој збирци, а која некој другој збирци или фонду. С обзиром на то да се ради о документима која стварају или поседују појединци, важно је да се истакну нежељене последице до којих доводи приватно чување и коришћење писаних докумената и да се истакне предност архива као установе заштите, али и установе од поверења која ће штити приватност особа које су стварале документа или на које се документа односе. У једном делу рада описује се Збирка поклона и откупа у Историјском архиву у Пироту као збирке која је у настајању, као и поступак и начин формирања саме збирке. На крају, рад се бави експертизом документа за откуп или поклон, али и тиме колико ова збирка може да буде средство афирмације самих архива као установa. У самом закључку дати су анализа архива у Србији и заступљеност ове збирке у њима.
Кључне речи: збирка, поклон, откуп, Збирка Вариа, архив, архивска грађа
МА Предраг Илић / Predrag Ilić, MA
Апстракт: Тема рада је писање историје – хронике места на основу расположиве архивске грађе окружних и среских начелстава и општина који се чувају у архивима у Србији (јужно од Саве и Дунава) од 1839. до 1918. године. У раду сам обрадио ипописао укупан број сачуваних фондова окружних и среских начелстава, степен очуваности фондова, количину архивске грађе, период за који је сачувана и шта из те грађе може да послужи за писање историје градова, општина и места. Такође сам пописао укупан број сачуваних фондова тадашњих општина по Србији у периоду1839–1918. године, количину сачуване грађе, да ли су и у којој мери комплетни или некомплетни фондови, године грађе и др. Анализом ових података изводи се закључак у којој мери се може на основу архивске грађе најбитнијих фондова (примарних извора) може сaгледати, али и изучавати, целовита и садржајна историја градова, општина, вароши и других насељених места у Србији у XIX и почетком XX века.
Кључне речи: окружно начелство, среско начелство, град, општина, варош, архивска грађа, архиви
Милутин Милтојевић / Milutin Miltojević
Апстракт:Збирка рукописних хроника, аутобиографија и биографија учесника НОР-а 1941–1950, која се чува у Историјском архиву Ниш, настајала је две деценије и садржи 122 хроникe и 45 биографија и аутобиографија које сведоче о актерима Другог светског рата, селима и градовима и представља важан историјски извор за истраживање тог периода. Кроз Збирку је представљено 14 (данашњих) општина, а највећи број записа односи се на општине Бела Паланка, Алексинац, Ниш и Сврљиг. Циљ рада је да прикаже наведену Збирку и да одговори на питање да ли она представља идеолошки обојене рукописе или, пак, валидне изворе за проучавање локалне и завичајне историје.
Кључне речи: збирка, хроника, биографија, аутобиографија, Историјски архив Ниш, Други светски рат
Dr Слободан Селинић /Slobodan Selinić, PhD
Апстракт: Фондови Архива Југославије представљају најзначајније историјске изворе за изучавање спољног дуга социјалистичке Југославије, једног од најважнијих питања унутрашње политике и међународног положаја Југославије после смрти Јосипа Броза. Помоћу њих се могу дати одговори на бројна важна питања: колики је био спољни дуг земље, када и како је настао, како су југословенски политичари реаговали на тај проблем, које су биле његове унутрашње компоненте и сл.
Кључне речи: Архив Југославије, спољни дуг, СФРЈ, ММФ, Председништво СФРЈ, Председништво ЦК СКЈ, СИВ
Дарко Опалић / Darko Opalić
Апстракт: Драгослав Страњаковић (1901–1966), историчар, рођен је у Ужицу где је завршио основну школу и гимназију. Школовање је наставио на Филозофском факултету у Београду (дипломирао 1927. године), а даље се усавршавао у Бечу и Паризу. Као предавач радио је на Филозофском и Богословском факултету у Београду. У свом научном раду бавио се политичком историјом српског народа у XIX веку. Збирка Драгослава Страњаковића чува се у Државном архиву Србије. Грађа ове збирке може се поделити у две целине: грађу из XIX века и радне материјале Драгослава Страњаковића (реферати, белешке, исписи). Рад приказује процес сређивања и обраде грађе. Нагласак је стављен на поједине сегменте сређивања једне збирке, тј. питања која су се наметнула у том послу: формирање тематских целина, исписивање сигнатура и печатирање грађе. Такође, у раду је истакнут и значај који може да има дигитализација ако се у обзир узму физичке карактеристике грађе из ове збирке.
Кључне речи: Збирка Драгослава Страњаковића, сређивање и обрада, дигитализација
Мр Мирјана Богосављевић / Mirjana Bogosavljević, MA
Апстракт: У Државном архиву Србије чува се Фонд Министарство социјалног старања НРС. Грађа Фонда обухвата период од 1944. до 1951. године. Поред грађе Министарства њега чини и грађа Повереништва социјалне политике при Председништву АСНОС-а које је основано одмах после ослобођења 14. 11. 1944. и постојало је до 21. 4. 1945. године. Фонд садржи грађу из области социјалне политике: старање о деци без родитеља, о социјално и здравствено угроженој деци, рад на збрињавању и смештају старих лица у домове, бригу о дечијим и старачким домовима, одлуке и решења о признавању пензија и инвалиднина, исплаћивање инвалидских принадлежности и вођење евиденције, репатријација избеглица и др. Рад представља осврт на настанак, промене у називу, унутрашњу организацију и надлежност Министарства социјалног старања НРС, као и приказ статистичких података који се налазе у грађи.
Кључне речи: министарство,фонд, статистика,социјална заштита, дечији домови, домови за старе, избеглице, Управа летовалишта, инвалиднине
Славко Степановић / Slavko Stepanović
Aпстракт:Историјски архив Шумадије Крагујевац са поносом се може сврстати у ред малобројних архива у Србији који у свом поседу чувају архивску грађу насталу у раду званичне како локалне, тако и централне османске администрације. Међутим, највећи број списа углавном се односи на простор Старе Србије који је све до првих деценија XX века био саставни део Османске царевине. Архив је дошао у посед грађе већ у првим годинама након свог оснивања, али су ови списи задуго остали у сенци услед различитих околности као саставни део збирке Вариа. Међу архивским институцијама које су се последњих година упустиле у посао аналитичког сређивања и дигиталне обраде архивских списа на османском језику је и Историјски архив Шумадије Крагујевац. Резултат овог веома захтевног послa представља формирање Оријенталне збирке која се састоји од 156 докумената и 31 књиге на османском турском и арапском језику. Овај рад има за циљ да како стручној, тако и што широј јавности прикаже суштину садржаја и могућности које пружа овa Збирка, нарочито у сфери реконструкције историје малог човека, историје свакодневице и приватног живота под османском влашћу.
Кључне речи: историја свакодневице, Османско царство, извори османске провенијенције, Историјски архив Шумадије
Ивана Божовић / Ivana Božović
Апстракт: Рад представља резултат истраживања у Државном архиву Јужне Африке у Преторији крајем 2017. године. Биће приказан део архивске грађе из два фонда, Комесар за непријатељске држављане (CommissionerofEnemySubjects) и Судија Врховног суда у Преторији – заоставштине (MasteroftheSupremeCourt, Pretoria – Estates). Из фонда Комесар за непријатељске држављане прегледана је архивска грађа која се односи на Словене, аустроугарске држављане из периода Првог светског рата, док фонд Судија Врховног суда у Преторији обухвата период од 70-их година 19. до средине 70-их година 20. века, али је прегледан један део заоставштина Срба из прве половине прошлог века. На основу те грађе у могућности смо да делимично реконструишемо живот Срба у Јужноафричкој Унији, а с друге стране понудимо материјал као извор за писање породичних историја српских исељеника.
Кључне речи: архивска грађа, Државни архив Јужне Африке, породична историја, Срби, Јужноафричка Унија
Др Драгомир Бонџић / Dragomir Bondžić, PhD
Апстракт: У раду се даје преглед архивске грађе у београдским архивима у којој се могу наћи подаци о Русима белоемигрантима који су радили као професори на факултетима Београдског универзитета. У обзир су узета четири београдска архива (Архив САНУ, Државни архив Србије, Архив Југославије и Историјски архив Београда). Пажња истраживача скренута је како на архивске фондове и јединице које су у целини посвећене руској белоемиграцији, тако и на оне у којима се само спорадично и делимично могу наћи информације о појединим сегментима живота и рада Руса белоемиграната професора Београдског универзитета.
Кључне речи: Руси белоемигранти, универзитетски професори, Београдски универзитет, Архив САНУ, Државни архив Србије, Архив Југославије, Историјски архив Београда
Бранислав Милићевић, Ненад Шегуљев, мр Синиша Ђуричић / Branislav Milićević, Nenad Šeguljev, Siniša Đuričić, MA
Апстракт: Бечки Ратни архив (Kriegsarchiv), део Аустријског државног архива (Österreichisches Staatsarchiv), у својој богатој архиви баштини и рад француског топографа Франсоа Николе Спар де Бенсторфa (François Nicolas Sparr de Benstorf) – ратни топографски албум посвећен маршевима и логоровањима царске војске у Угарској под командом фелдмаршала принца Еугена Савојског (Eugène de Savoie-Carignan). Као део заједничке историје и дељеног наслеђа Аустрије и Мађарске, исти рад се чува и у мађарском Институту и музеју ратне војне историје (Hadtörténeti Intézet és Múzeum). Предложени текст указује на бројне недоследности у де Бенсторфовим биографским подацима и делатностима који упућују на то да је рад морао настати неколико деценија касније него што се званично води у архивима у Бечу и Будимпешти, а додатно се бави и валоризацијом и ограничењима ратног топографског албума као извора за истраживања у домену развоја градова и градитељског наслеђа.
Кључне речи: ратни топографски албум, Франсоа Никола Спар де Бенсторф, Еуген Савојски, датирање, Петроварадин, Осијек, Дарда, Бач
Ивана Петровић, Јованка Алимпић Вујичић / Ivana Petrović, Jovanka Alimpić Vujičić
Апстракт: У раду су представљени архивски фондови и збирке Архива Војводине, на основу којих се може вршити проучавање историје породице. Осим тога, детаљно су објашњени и анализирани начини, односно методе, које су вишегодишњим радом развијани у Архиву, тј. представљени су неки од значајнијих фондова за генеалошка истраживања, пре свега Збирка матичних књига Војводине, Краљевска банска управа Дунавске бановине, Секретаријат за персоналну службу Главног извршног одбора Народне скупштине АПВ, као и други фондови који су неизоставни извор за истраживања порекла породице, живота угледних личности (лекара, учитеља, адвоката и др.). Други део рада приказује коришћење архивске грађе на захтев странака у јавноправне и приватноправне сврхе, као и фондове који највише привлаче пажњу и интересовање корисника за ову врсту истраживања у истраживачкој сали Архива Војводине.
Кључне речи: генеалошка истраживања, матичне књиге, порекло породице, персонални досијеи
Срђан Сивчев, МА Драган Белеслић / Srđan Sivčev, Dragana Beleslić, MA
Апстракт: У раду ћемо обрадити основне поставке, одлике и проблеме који се јављају у раду са истраживачима у Историјском архиву Кикинда. Рад са истраживачима је сличан за већину архива и састоји се од неколико већих целина: генеaлошка истраживања и писање монографских публикација о насељеним местима или краћих радова о локалној историји. У раду ћемо се позабавити матичним књигама (врста, распон, количина) које су чувају у Историјском архиву Кикинда, а најбитнији сегмент свакако јесте њихово коришћење од стране корисника у истраживачке сврхе. Осврнућемо се и на проблеме и специфичности које настају приликом коришћења матичних књига, као и на важност дигитализације матичних књига у процесу рада. Сагледаћемо и рад истраживача са архивском грађом која се користи у изради породичних стабала и у осталим генеалошким истраживањима, а која на припада корпусу матичних књига.
Кључне речи: Северни Банат, Историјски архив Кикинда, архивска грађа, матичне књиге, генеалогија, породично стабло
Тамара Вијоглавин Манчић / Tamara Vijoglavin Mančić
Apstrakt: Sačuvanost arhivske građe koja govori o postojanju jevrejske zajednice u Brčkom, čak i posle dugogodišnjeg istraživanja, u većini je svedena na fragmente koje je bilo gotovo nemoguće povezati u jednu koherentu celinu. Kao korak u prevazilaženju ove prepreke, pažnja autorice ovog rada usmerila se na korištenje arhivske građe prosvjetnih ustanova (razrednih knjiga) u Brčkom kao relevantnog istorijskog izvora. Uz pomoć ovih podataka napravljena je baza podataka od ukupno 142 imena i prezimena učenika i učenica koji su u periodu od 1886. do 1941. sticali osnovno i srednje obrazovanje u Brčkom.Arhivska građa prosvjetnih ustanova nije samo doprinela popunjavanju praznina u rekonstrukciji izgubljenih brčanskih jevrejskih porodica, već je i brčanske Jevreje povezala sa susjednim gradovima i državama, sa Jevrejima iz Bečkereka, Bijeljine i Zagreba. Iako članovi drugih jevrejskih opština, pa i država, oni su bili neraskidivo povezani rodbinskim, poslovnim i sudbinskim vezama. Upravo zbog ove povezanosti i današnji istraživači su neminovno podstaknuti, ali i uslovljeni, da pomoć traže od srodnih institucija. Autorica će arhivsku građu prosvjetnih ustanova koja je povezala ono što se smatralo nepovezanim i nepovratno uništenim, te tako istakla svoju potpunu važnost, prezentovati u rezultatima ovog rada.
Ključne riječi: Jevreji, jevrejske matične knjige, razredne knjige, baza podataka, Brčko, Zrenjanin, Bijeljina
Мр Александра Пијук Пејчић / Aleksandra Pijuk Pejčić, MA
ИСИДОР ЂУРЂЕВИЋ И ЊЕГОВА ОСТАВШТИНА / ISIDOR ĐURĐEVIĆ AND HIS LEGACY
Апстракт: Доласком Исидора Ђурђевића у Сарајево, у Босни и Херцеговини настало је ново раздобље издавачке дјелатности. Покренувши издавачку књижару, почела су се штампати дјела домаћих писаца и преводи, али и набављати издања која до тада нису била доступна у БиХ. Прва књижара чије су насловне стране књига радили познати сликари, представљала је мјесто сусрета културне елите града до Другог свјетског рата. У раду ћемо се осврнути на стање издавачке дјелатности у Сарајеву прије отварања ове књижаре, представићемо биографију Исидора Ђурђевића, рад његове издавачке књижаре и његову оставштину. Циљ рада је сагледати његов допринос развоју издавачке дјелатности и улогу његове издавачке књижаре у објави многобројних дјела и приближити богатство историјских извора Фонда Исидор Ђурђевић као незаобилазне за проучавање културне историје.
Кључне ријечи: издавачка дјелатност, књижара, културни радници, писци, књиге, оставштина, Сарајево, Босна и Херцеговина
Др Светлана Стефановић / Svetlana Stefanović, PhD
КРИСТА ЂОРЂЕВИЋ – ПРИЛОГ ЗА БИОГРАФИЈУ / KRISTA ĐORĐEVIĆ – A CONTRIBUTION FOR THE BIOGRAPHY
Апстракт: Криста Ђорђевић је имала двадесет и шест година када је са супругом Ђорђем по завршетку Првог светског рата дошла у Београд. Док је он остао упамћен као оснивач клинике за дерматовенерологију, њено је име у међуратном периоду везано за оснивање Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“ (1922) и Комунистичку партију Југославије, по чијем налогу је од друге половине тридесетих до одласка у партизане (1943) обављала разне конспиративне послове. Текст се фокусира на њену делатност у социјалистичком периоду – у Савету за науку и културу Владе ФНРЈ где је радила као заменица Ванде Новосел, начелнице Одељења за научне и културне везе са иностранством, те у Савезној комисији за културне везе са иностранством где је била саветница, као и њен ангажман шездесетих година, након пензионисања, у Југословенском црвеном крсту и Друштву пријатеља Народног музеја.
Кључне речи: Криста Ђорђевић, Југословенски црвени крст, Савет за науку и културу Владе ФНРЈ, Савезна комисија за културне везе са иностранством, Марко Ристић, Иво Фрол, КПЈ
Горан Милосављевић / Goran Milosavljević
Апстракт: Судбина пуковника српске војске Антонија Орешковића и његових потомака нераскидиво је везана за династију Обреновић. Конспиративан и мистериозан, овајооофицир Војне границе био је главни оперативац и реализатор војнообавештајних активности у епохи кнеза Михаила и Илије Гарашанина. По преласку у Србију 1862. године, играо је значајну улогу у организацији народне војске и учествовао у низу поверљивих дипломатских послова, док је његово потомство годинама било у служби краљице Наталије. Након Мајског преврата 1903. године, Наталија је Антонију поклонила краљевски домен у Смедереву који су чинили вила, парк и виноград. Овим чином Орешковићи су посталии чувари дела баштине династије Обреновић и тако је остало све до краја Другог светског рата.Заједно са вилом у њихов посед доспело је и све што је ишло уз њу – драгоцена архивска грађа, библиотека, покућство, намештај и уметничка дела. Део ових драгоцености откупили су музеји и архиви у Србији.Тако је у Историјски архив Шумадије у Крагујевцу, поред драгоцене грађе о Обреновићима, 1960. године доспела и рукописна оставштина пуковника Орешковића.
Кључне речи: официр граничар, револуционар, обавештајац, дипломата, војни теоретичар
Зорица Смиловић / Zorica Smilović
Апстракт: У све нарушенијем систему вредности и паду културне свести широке популације, едукација деце кроз представљање правих културних вредности на адекватан и модеран начин представља изазов данашњице. Он захтева промишљање, мултидисциплинарност, аналитику и садејство различитих професија. Архивске институције у Србији својом делатношћу углавном су усмерене ка захтевима грађана или стручне јавности. Мало је остављено простора за едукацију и програме који су намењени млађој или најмлађој популацији.Аутор у раду анализира врсте архивске педагогије како у Србији тако и у региону, престављајући и примере добре праксе сродних институција културе. Кроз рад који анализира програме који су намењени пре свега за предшколску, основношколску и средњошколску децу, аутор покушава да отвори нека нова питања, али и да дâ неке одговоре и предлоге. Рад, поред сагледавања тренутног стања, пре свега има за циљ скретање пажње на значај архивске педагогије као области којој архиви треба да посвете додатну пажњу.
Кључне речи: архив, програми едукације, образовна улога архива, архивска педагогоија, школа, ученици, наставници, образовање, дигитализација
Ивана Гојковић / Ivana Gojković
Апстракт: Као јавни архив у мрежи архива Републике Србије, Архив Војводине поред своје основне делатности има и значајну улогу у ширењу знања, образовања и неговања културе сећања. У контексту афирмисања критичке културе сећања, уз прихватање адекватног епистемиолошког, односно методолошког оквира, Архив Војводине је у протеклих неколико година значајан део својих програмских активности, као и издавачку делатност, усмерио у правцу презентовања различитих аспеката културе сећања. Посебан акценат је притом стављен на креирање и вођење тематских интернет платформи које су у вези са наведеном тематиком. У раду ће бити указано на пројектну, изложбену и издавачку делатност Архива Војводине кроз до сада остварене резултате.
Кључне речи: култура сећања, онлајн платформе, издавачка и изложбена делатност, Архив Војводине
Мср Роксанда М. Алексић, Мср Александар Василић / Roksanda M. Aleksić, MA, Aleksandar Vasilić, MA
Апстракт: У оквиру пројекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског ратаˮ остварено је више значајних активности, како у годинама обележавања стогодишњице Великог рата (1914–1918), тако и након завршетка прославе годишњице. Пројекат је покренуо Савез удружења потомака ратника Србије 1912–1920. Јавни позив упућен грађанима да прилозима из својих породичних архива употпуне историографску грађу за даље проучавање наше историје у ратном периоду и подстицање културе памћења имао је изузетан одзив. То је резултирало галеријом од преко 5.000 јединица, прворазредних сведочанстава о изазовима са којима су се у граничној ситуацији, какав је рат, носили наши преци. Подједнако значајна је и Дигитализована база података чланова Удружења носилаца Албанске споменице 1915–1916, која је доступна на интернет страници „Албума сећања“. У раду ћемо представити активности пројекта по етапама, као и конкретне резултате који су постигнути са циљем да укажемо да је овај подухват пример добре праксе захваљујући којој се на културно и научно фундиран начин архивира сећање, а историографски наратив о колективном искуству допуњава појединачним и породичним сведочанствима.
Кључне речи: Први светски рат, архивска грађа, дигитална база, каталог, сведочанство, култура памћења
Агим J. Јанузи, Велибор Тодоров / Agim J. Januzi, Velibor Todorov
ЕДУКАЦИЈА И АРХИВ У СЛУЖБИ ГРАЂАНА / EDUCATION AND THE ARCHIVE AT THE SERVICE OF THE CITIZENS
Апстракт: Сваки архивиста требало би да поседује основна знања о заштити ахивске грађе како би је заштитио и сачувао на адекватан начин, као део културне баштине. То своје знање стиче кроз образовање које временом надограђује.Како се едукација из архивске струке некада вршила у зајечарском Архиву и каква је данас његова улога као институције у ширењу знања и утицају на грађане, најбоље говори културно-просветна делатност коју он обавља. Овде ће бити речи о сарадњи са научним, културним и просветним установама, о изложбеној и издавачкој делатности Архива, о организацији и учешћу на научним скуповима, као и оствареним циљевима кроз примере из праксе. О свему томе сведочи велики број изложби, промоције књига, предавања, трибине, радне посете и слични облици кроз које се манифестује едукатива улога Архива у Зајечару.
Кључне речи: едукација, Архив, архивисти, грађани, Зајечар
Никола Арсић / Nikola Arsić
ЧАСОПИС „ПЕШЧАНИК“ – ОД ЛОКАЛНОГ ДО НАЦИОНАЛНОГ / JOURNAL „PEŠČANIK“ - FROM LOCAL TO NATIONAL
Апстракт: Часопис за историографију, архивистику и хуманистичке науке Пешчаник, чији је издавач Историјски архив Ниш, безмало две деценије настоји да употпуни научно-стручно поље Србије. Основан је са идејом да ужој научној и широј читалачкој јавности представи „благо“ нишког Архива и да презентује историјске догађаје и личности из локалне историје. Са развојем и „растом“ часописа осетила се потреба за новим дометима и циљевима. Увиђају се жеља и визија уредништва и редакције да Пешчаник постане још квалитетнији научно-стручни часопис, са циљем афирмације Историјског архива Ниш као националног седишта културно-просветног рада. Данас је Пешчаник све препознатљивији у научним и стручним круговима на националном нивоу. У овом раду ћемо се осврнути на историјски развој овог часописа.
Кључне речи: часопис, Пешчаник, архив, Ниш
Погодака: 675
