Извештај са Међународног архивистичког саветовања "Мећавник 2022"

Објављено субота, 15 октобар 2022

ИЗВЕШТАЈ СА МЕЂУНАРОДНОГ АРХИВИСТИЧКОГ САВЕТОВАЊА

„МЕЋАВНИК 2022“

Туристичко насеље „Мећавник“, 5–7. октобар 2022. године

Под слоганом „Чувамо прошлост – мислимо на будућност“, у бајковитом амбијенту Дрвенграда на Мећавнику, Архивистичко друштво Србије је и ове године уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије било домаћин за преко 150 учесника и гостију из земље и иностранства у периоду од 5. до 7. октобра 2022. године. Партнер у организацији био је Међуопштински историјски архив Чачак, а пријатељ саветовања као и сваке године „Тревис“д.о.о. из Београда, наш „челични ослонац“ како и сами кажу у свом слогану. 

Повод окупљања шести пут за редом је Међународно архивистичко саветовање "Мећавник 2022" (Тара 2016, Тара 2018, Чачак 2019, Ниш 2020, Нови Сад 2021). Овогодишње саветовање карактерише рекордан број пријављених аутора, чак 61. Од тога, након селекције од стране Редакције, преостала су 53 потенцијална учесника. На саветовањупрограмом je најављено учешће 48 аутора/коаутора са саопштењима. Због непредвиђених околности, саопштења је дало 46 аутора односно коаутора. Нису присуствовали др сц. Влатка Лемић, ИКАРУС Хрватска и коауторски тим мср Александар Василић/мср Роксанда М. Алексић. Ауторски тим проф. др Михаил В. Ларин/др асс. проф. Андреј Рибаков (Руска Федерација/Белорусија) и ауторка доц. Наталија Г. Суровцева (Руска Федерација) учешће су узели видео саопштењима. Извод из њихових реферата презентовала је Јованка Алимпић Вујичић (Архив Војводине). Саопштење колеге Славка Степановића (ИА „Шумадије“ Крагујевац) прочитала је Слободанка Цветковић.

Укупно 46 презентованих реферата били су распоређени у две основне теме, а у свакој од њих постојали су мањи тематски блокови који су третирали сродне проблеме. Прва тема „Архивска служба – питања и одговори“ имала је по програму 25 реферата (презентовано 24), док је друга „Извори за повесницу (Архиви и едукација)“ имала предвиђена 23 реферата (презентовано 22).

 

Oве године, учествовали су, поред колега из Србије, колегиница из Црне Горе, затим колегинице и колеге из Босне и Херцеговине, Словеније, Хрватске, Бугарске, Руске Федерације, Белорусије. Аутори су били из Државног архива Црне Горе, Државног архива у Вуковару, Архива Републике Словеније, са Руског државног универзитета и Белоруског истаживачког института за документацију и архивистику, Централног државног архива из Софије у Бугарској, са Свеучилишта,односно Филозофског факултета у Загребу, Архива Босне и Херцеговине, Државног архива у Дубровнику, Института за савремену историју из Београда, Кантоналног архива Травник, Хисторијског архива Сарајево, Архива Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине. Од архива у Србији аутори су били из Државног архива Србије, затим из историјских архива из Лесковца, Прокупља, Крагујевца, Ниша, Кикинде, Београда, Јагодине, Краљева, Зрењанина, Зајечара, Архива САНУ, Архива Војводине и Архива Југославије. Програм су пратиле и колеге из бројних других архива у Србији. Посебно истичемо да су по први пут присуствовали сви директори матичних архива: Државног архива Србије, др Мирослав Перишић, Архива Војводине, др Небојша Кузмановић и Архива Косова и Метохије, Марко Марковић у чему видимо велики успех Друштва.

Саветовању су присуствовали и представници Архивистичког удружења Босне и Херцеговине, Удружења архивских радника Републике Српске, Архивистичког удружења Федерације Босне и Херцеговне, Друштва архивских запосленика Тузланског кантона, директорка Архива Босне и Херцеговине, Данијела Мрда, директор Архива Републике Српске, др Бојан Стојнић, директор ЈУ Архив Тузланског кантона, мр Омер Зулић, директор Државног архива Републике Северне Македоније, Емил Крстески. Поздраве Хрватског архивистичког друштва у име председнице Силвије Бабић, пренео је др Иво Орешковић из Државног архива Дубровник.

У оквиру свечаног програма у среду, 5. октобра, након поздравних речи председнице АДС Леле Павловић, директора Државног архива Србије др Мирослава Перишића, директора Архива Војводине, др Небојше Кузмановића и др Иве Орешковића, уприличена је промоција Зборника радова „Архивска грађа у теорији и пракси“ број 5 са саветовања АДС одржаног 2021. године у Новом Саду. На промоцији су говорили др Саша Илић, архивски саветник (Архив Народне банке Србије) и др Љубинка Шкодрић, виша научна сарадница Института за савремену историју из Београда, као део рецензентског тима и уредник Зборника, Слободанка Цветковић. Уочљиво је да је Зборник и ове године напредовао, сви радови су рецензирани, категорисани, круг рецензената је проширен. Зборник је штампан средствима Министарства културе и информисања Републике Србије и Архива Војводине. Поред овог издања, презентован је и шеснаести број Информативног билтена АДС „Архивски гласник“ о коме су говориле уредник Љиљана Дожић (Архив Војводине) и члан Редакције Мирјана Миленковић (ИА Београда). На крају се окупљенима обратио господин Јовица Зековић у име компаније „Тревис д.о.о.“ Београд, дугогодишњег пријатеља саветовања.

Признање „Најбоља регистратура 2022“ на предлог Архива Војводине, припало је компанији НИС а.д. Нови Сад. Признање је у име добитника примио Дарко Ангелески.

Први радни дан Саветовања (четвртак 6. октобар), започео је промоцијом публикације Библиографија часописа „Гласник архивă и архивистичких удружења Босне и Херцеговине“ (1961-2020), приређивача Амеле Бедаковић и Сејдалије Гушића, а коју је објавило Архивистичко удружење у Федерацији БиХ. Издање су промовисали Сејдалија Гушић у име приређивача, мр Омер Зулић и Селма Исић из ЈУ Архив Тузланског кантона. На овај начин Друштво настоји да развија међусобне везе и регионалну сарадњу и размењује информације о издавачким подухватима наших колега у региону.

Рад Саветовања је настављен у две паралелне сесије. Реферате у оквиру теме „Архивска служба – питања и одговори“ имали су: Марија Милошевић, Обавезе јавних архива по Закону о архивској грађи и архивској делатности, Сандра Марковић, Zakon o arhivskoj djelatnosti - Crna Gora, Милена Поповић Субић, Јавна и приватна архивска грађа, Стјепан Прутки, Uredba o uredskom poslovanju u Republici Hrvatskoj – kako premostiti i ujednačiti nesuglasja?, Бојан Цвелфар, Projekt E-ARH.SI 2016-2021 in njegove ključne rešitve, проф. др Михаил В. Ларин / др ас. проф. Андреј Рибаков, International Scientific Cooperation in the archives management, Димитар Григоров, Организација и рад бугарске Државне агенције „Архиви“, доцент Наталија Генадиевна Суровцева, Проблемы категоризации и классифицирования архивных документов в электронной среде/ Problems of categorization and classification of archival documents in the electronic environment, мср Светлана Перовић Ивовић, Стратегија заштите архивске грађе у Србији у складу са изазовима и могућностима савремене конзервације, Синиша Домазет, Identificiranje i zaštita oštećenih dokumenata u Arhivu Bosne i Hercegovine, Шимун Новаковић, Uspostava i rad laboratorija za restauraciju i konzervaciju u Arhivu BiH, Мирјана Димитријевић, Примена нових законских решења у заштити архивске грађе и документарног материјала ван архива, Драган Р. Лекић, Рад службе заштите архивске грађе ван архива на територији Топличког округа, Марија Тодоровић, Заштита архивске грађе и документарног материјала стваралаца из области привреде.

У оквиру теме „Извори за повесницу,“ истог дана, реферате су изложили: Мирослав Јовановић / Борко Масалушић, Збирка одликовања Архива САНУ, Предраг М. Видановић, Збирка поклона и откупа у Историјском архиву Пирот, Милутин Милтојевић, Збирка рукописних хроника, аутобиографија и биографија учесника НОР-а 1941–1950. Историјског архива Ниш, Дарко Опалић, Збирка Драгослава Страњаковића – Стара питања и нови Изазови, Славко Степановић, Историја малог човека и свакодневнице кроз Оријенталну збирку Историјског архива Шумадије Крагујевац, др сц. Иво Орешковић, Obiteljska pisma: kultura pisane komunikacije iseljenika s dubrovačkog područja, Ивана Божовић, Архивска грађа Државног архива Јужне Африке као извор за писање породичних историја, др Драгомир Бонџић, Трагови руских универзитетских професора белоемиграната у београдским архивима, Бранислав Милићевић /Ненад Шегуљев / мр Синиша Ђуричић, Ново датoвање рада Франсоа Никола Спар Де Бенсторфа са освртом на импликације у истраживањима у домену развоја градова и градитељског наслеђа, Јованка Алимпић Вујичић / Ивана Петровић, Грађа Архива Војводине као извор за генеалошка истраживања, мср Драган Белеслић / Срђан Сивчев, Архивска грађа као извор за писање породичних историја и генеалошких истраживања у Историјском архиву Кикинда, Тамара Вијоглавин Манчић, Proučavanje prošlosti Jevreja posredstvom stranica razrednih knjiga prosvjetnih ustanova Brčko.

Модератори на скупу у четвртак су били: Милена Поповић Субић (Архив Војводине) и Стјепан Прутки (Државни архив Вуковар), односно Ивана Божовић (Архив Југославије).

Истог дана, паралелно са сесијама одржана је и радионица за представнике стваралаца/ималаца архивске грађе којом је координирала Мирославка Аџић (Међуопштински историјски архив Чачак), а коју је осмислила др Јасмина Живковић (Историјски архив Пожаревац). У оквиру радионице презентована је брошура у издању АДС под називом „Од архиве до архива – корак по корак“ чије су ауторке Слободанка Цветковић (Историјски архив Пожаревац) и Марија Милошевић (Државни архив Србије). Брошура је намењена ствараоцима/имаоцима документарног материјала и архивске грађе ради лакшег сналажења у извршавању својих обавеза по Закону о архивској грађи и архивској делатности.

У поподневним сатима 6. октобра организован је радни састанак директора и запoслених у јавним архивима у Србији са директором Државног архива Србије др Мирославом Перишићем, на коме се разговарало о актуелним проблемима архивске службе и архива. Састанку је присуствовало преко 50 архивиста и покренуте су бројне важне теме. Састанком је председавао др Мирослав Перишић са колегиницама Славицом Соломун и Маријом Милошевић из Државног архива Србије.

У петак, 7. октобра, настављен је рад по сесијама. У оквиру теме „Архивска служба – питања и одговори“ реферате су презентовали: Душан Гутеша, Седамдесет година од првог течаја за архивисте при Државној архиви НР Србије: почеци организованог стручног оспособљавања запослених у архивима, Мирјана Миленковић, Даница Гавриловић – визионарка српске архивистике, Данијела Бранковић, Мр Средојe Лалић – доајен српске и југословенске архивистике, ванр. проф. др сц. Мартин Превишић/ мр Томислав Бранђолица, Arhivska eksplozija u Hrvatskoj: Izmjene Zakona o arhivskom gradivu i arhivima 2017. i 2018. гodine, Споменка Пелић / Мухамед Гачић, Kako doći do namjenske zgrade – primjer Kantonalnog arhiva Travnik, Јасмина Латиновић, Техничка заштита архивске грађе – Услови смештаја, Милорад Јовановић, Питање периодизације и утврђивања архивских фондова органа власти и управе у постсоцијалистичкој Србији, Видосава Ераковић / Весна Ђокић, Валоризација архивске грађе фонда Министарство иностраних послова Краљевине Југославије– Административно – правно одељење (1918–1941), мр Мирјана Богосављевић, Из грађе Државног архива Србије: Фонд Министарство социјалног старања НРС 1944–1951., Александар Бережнов, Утицај корона вируса на рад са истраживачима у Историјском архиву Краљево.

У оквиру теме „Извори за повесницу“ и подтеме „Архиви и едукација радове су презентовали: др Борис Булатовић, Лични фонд академика Светозара Петровића као извор за изучавање књижевноисторијских и књижевнотеоријских тема, мр Александра Пијук Пејчић, Исидор Ђурђевић и његова оставштина, др Светлана Стефановић, Криста Ђорђевић – прилог за биографију, Горан Милосављевић, У улози повереника Кнежевине Србије: Анализа личног фонда Антонија Орешковића, Ванда Војводић Мицова, Лични фондови у Историјском архиву Зрењанин са посебним освртом на лични фонд Тодора Манојловића књижевника, Зорица Смиловић, Архивска педагогија – анализа, искуства, значај, Ивана Гојковић, Рад Архива Војводине на очувању и неговању културе сећања, Оливера Митровић, Архиви и едукација – Улога архива у ширењу знања, образовања, културе сећања (примери из праксе ИА Зрењанин), Агим Јанузи / Велибор Тодоров, Едукација и архив у служби грађана, Никола Арсић, Часопис „Пешчаник” – Од локалног до националног.

Улога модератора у петак је поверена Милораду Јовановићу (Историјски архив „Средње Поморавље“ Јагодина) и Данијели Бранковић (Архив Војводине), односно др Борису Булатовићу (Архив Војводине).

Захваљујемо се на првом месту Министарству културе и информисања на финансијској подршци коју нам пружа свих ових година. 

Захвалност дугујемо и колегама из Међуопштинског историјског архива Чачак и Историјског архива Пожаревац за техничку подршку. Посебну захвалност дугујемо Архиву Војводине за несебичну помоћ у штампању Зборника радова са Саветовања одржаног 2021. године у Новом Саду, за које су били и суорганизатори. 

АДС се захваљује Јованки Алимпић Вујичић на преводу презентација колега из Руске Федерације, односно Белорусије, проф. др. Михаила В. Ларина и др асс. проф. Андреја Рибакова, односно презентације доцента Наталије Г. Суровцеве.

Сви су сагласни да је овај вид организовања екукативних саветовања један од најбољих начина за међусобно повезивање архивиста из Србије и региона, за учење и напредовање у струци, размену искустава и информација, те да са овим обликом окупљања стручњака из архивске делатности из земље и окружења треба наставити и у будућности. Радује чињеница што се сваке године укључује све већи број колега, како идејама, тако и доприносом у реализацији Саветовања.

До краја текуће године, Извршни одбор Архивистичког друштва Србије ће одредити теме и домаћина наредног саветовања, о чему ће стручна јавност бити на време информисана. Свим учесницима и гостима желимо добро здравље, пуно среће и успеха и да се у још већем броју окупимо и наредне године!

 

Извештај саставила:

Слободанка Цветковић

Погодака: 162

ПОСЕТИОЦИ

Посетиоци
3
Чланци
284
Број прегледа чланака
118915

КОНТАКТ

Карнегијева 2

11000 Београд

Телефон: +381(0)11/33-70-781, локал 125

Факс: 031/513-484

e-mail: arhivistickodrustvosrbije@gmail.com

google