ВЕСТИ

Извештај и закључци са радионице одржане на Саветовању "Шабац 2025"

ЗАКЉУЧЦИ

са стручне Радионице за архивисте и архиваре

одржане у оквиру Међународног архивистичког савета АДС-а у Шапцу,

8-10.10.2025. године, на тему:

1. Валоризација архивске грађе и документарног материјала у контексту најновијих архивских законских и подзаконских прописа
2. Електронско архивирање (Е-архив) – актуелни тренутак, предности, дилеме и изазови

       Чланови Радне групе АДС-а за заштиту архивске грађе и документарног материјала ван архива: др Јасмина Живковић, архивски саветник, Марија Тодоровић, архивски саветник, МА Јасмина Латиновић, архивски саветник и Александар Рафаиловић, виши архивист поводом IX међународног архивистичког саветовања „Шабац 2025“ организовали су стручну Радионицу са горе наведеним темама.

Опширније: Извештај и закључци са радионице одржане на Саветовању "Шабац 2025"

Закључци са Међународног архивистичког саветовања "Шабац 2025"

• Архивска грађа Републике Србије на Косову и Метохији је угрожена, без обзира да ли се налази у институцијама заштите или или се још увек налази код ствараоца/имаоца. Архивистичко друштво Србије апелује на институције Републике Србије да предузму све неопходне мере како би архивска грађа у потпуности била заштићена и доступна.
• Архивистичко друштво Србије и учесници Саветовања предлажу формирмирање посебног стручног радног тела које би пратило стање безбедности и заштите архивске грађе Републике Србије на Косову и Метохији са колегама у архивима на Косову и Метохији, које би се укључило у рад Министарства културе и других надлежних органа Републике Србије који се баве овим питањем.
• Држава и друштво су кључни фактори који креирају положај архива и тако утичу на начин и ефикасност заштите архивске грађе као културног наслеђа. Стратегија развоја архива као установа заштите, редовно и сигурно финансирање установа, адекватни услови за смештај архивске грађе и рад запослених, одговарајућа и дугорочна кадровска политика у архивским установама морају бити јасно дефинисани и доследно примењивани, како би се трагови прошлости као сведочанства о времену, догађајима и људима адекватно сачували за будућа покољења. Држава и друштво морају схватити значај културе уопште, посебно архивске грађе као дела културног наслеђа без које нема постојања ни државе ни друштва.
• Закон о архивској грађи и архивској делатности се мора што скорије детаљно анализирати у погледу примене и резултата и у складу с тим се мора приступити дијалогу око измена и допуна истог. У читавом процесу потребно је учешће Архивистичког друштва Србије као струковног удружења.
• Архивистичко друштво Србије као струковно удружење запослених у архивима мора бити препознато од стране државе као важан чинилац на унапређењу архивске струке и архивске службе, како у Закону о култури тако и у Закону о архивској грађи и архивској делатности. Оно пре свега мора добити статус репрезентативног удружења у култури у складу са Законом о култури.
• Потребно је да Архивски савет Републике Србије, који је 2024. године образовао Државни архив Србије, почне да делује у складу са овлашћењима која су му дата Законом о архивској грађи и архивској делатности.
• Сведочимо томе да време ратова и климатских промена све чешће представља изазове за архивску грађу и њено очување за будућност. Искуства из претходних деценија на најбољи начин показују колико је важно плански и унапред приступити овим проблемима. Држава и друштво, архивске установе и архивисти морају промишљено и озбиљно приступити овим изазовима тиме што ће на време размишљати о спречавању негативних последица, пре свега израдом државне стратегије за заштиту архивске грађе у ратним условима или у случају природних катастрофа и обезбеђивањем услова за њихово спровођење. Министарство културе Републике Србије, Архивски савет Републике Србије, Државни архив Србије и Архивистичко друштво Србије, треба заједнички да делују у том погледу. У вези са тим, потребно је у складу са чланом 8. Закона о архивској грађи и архивској делатности да Влада Републике Србије оснује Тело за координацију рада јавних и специјалних архива Републике Србије.
• Примена међународних стандарда у архивској делатности треба да буде основа рада архивских радника и архива као установа заштите. Праћење проблематике, доношење и примена прописа треба да буду један од основних задатака архивских стручњака, пре свега Архивског савета Републике Србије.
• Примена електронског пословања, електронског документа и електронског архивирања је постала стварност. Архивистичко дрштво Србије може пружити додатну подршку напорима осталих чинилаца у држави у поступку доношења прописа у овој области који ће задовољити потребе државе и привреде, али и бити у складу са међународним и домаћим архивским стандардима и прописима.
• Брига о архивској грађи треба да подразумева и бригу о људима који раде са архивском грађом. У том смислу потребно је да се на државном нивоу формира радно тело од  стручњака, микробиолога, технолога, стурчњака за безбедност и здравље на раду, еколога и архивских стручњака, које би се бавило дефинисањем опасности по здравље људи и проценом опасности за архивску грађу. Радно тело би имало задатак да прати међународна искуства на том пољу и да предлаже доношење адекватних докумената и предузимање мера у Републици Србији у сарадњи са Архивским саветом и Министарством културе Републике Србије.
• Архивска грађа настаје не само радом државних органа, јавних установа, институција и друго, већ и појединаца, формалних и неформалних група који својим деловањем утичу на заједницу, али и на друштво у целини. Архивисти тога морају бити свесни. Архивска грађа која ће доћи у установе заштите на трајно чување треба да буде одраз демократског приступа друштву и догађајима у њиховом тоталитету. Она мора бити што свеобухватнија за документовање и разумевање друштва у целини, историјских догађаја, токова и промена, независно од тога ко је ствара. Архиви и архивисти морају бити проактивни у процесу заштите архивске грађе у настајању и морају је као такву препознати.
• Културно-просветна и издавачка делатност архива не сме бити стихијска и непланска, већ добро осмишљена и избалансирана у односу на остали стручни рад на заштити архивске грађе. Јавност мора добити информације о архивима и њиховом раду како би свест о појму, заштити и значају архивске грађе била подигнута на виши ниво, али истовремено она мора бити примерена финансијским, кадровским и стручним капацитетима архивских установа. Архивска педагогија мора бити препозната у Закону о архивској грађи и архивској делатности као посебна област рада архива како би се адекватно планирала и спроводила. 

Комисија за закључке:

Лела Павловић, архивски саветник, председник АДС

Милорад Јовановић, архивски саветник

Љиљана Дожић, архивски саветник

Слободанка Цветковић, архивски саветник

Библиографија часописа "Архивист" доступна и у електронском облику

Библиографија југословенског часописа "Архивист" који је излазио од 1951. до 1989. године доступна је за преузимање у електронском облику.

Аутор публикације је Слободанка Цветковић а издавач Архивистичко друштво Србије. Рецензије потписују Татјана Јовановић, библиотекар саветник Државног архива Србије и Небојша Цвејић, библиотекар саветник Библиотеке шабачке.

Публикацију можете преузети кликом на слику или овде.

Нови број Информативног билтена АДС "Архивски гласник" бр. 19

Пред читаоцима је нови број Информативног билтена Архивистичког друштва Србије "Архивски гласник" број 19 за 2024. годину. Ускоро и штампано издања.

За пдф кликни на слику.