Извештај са Међународног архивистичког саветовања "Ниш 2020", 7-9. октобар 2020.

Објављено среда, 14 октобар 2020

Извештај са Међународног архивистичког саветовања „Ниш 2020“,

Ниш, 7-9. октобар 2020. године

У врло незахвалном тренутку, у време када је епидемија Корона вируса узела маха у читавом свету, у простору између два таласа епидемије, Архивистичко друштво Србије у сарадњи са Историјским архивом Ниш, Међуопштинским историјским архивом Чачак, Архивом Србије, а под покровитељством Министарства културе и информисања републике Србије, успело је да реализује четврто по реду Међународно архивистичко саветовање „Ниш 2020“ у периоду од 7. до 9. октобра 2020. године. Саветовање је одржано у у прелепом амбијенту Хотела Tami Residence у Нишу, уз придржавање свих задатих епидемиолошких мера. Иако се готово до последњег дана није знало да ли ће саветовања заиста и бити јер је епидемиолошка ситуација била нестабилна, организатори су радили максимално посвећено на његовом одржавању, спремни да испоштују све мере, па у крајњем случају и неодржавање.

Под основном темом „Култура сећања и заборава – архиви чувари памћења“ одржане су три сесије. Свечано отварање уследило је у среду од 17,30. У музичком програму учествовала је Вокална група „Константин“ из Ниша. Скуп су поздравиле Снежана Радовић, директорка Историјскога архива Ниш, Лела Павловић, председница АДС и Славица Соломун, начелница у Архиву Србије која је поздравила скуп у име директора Архива Србије др Мирослава Перишића и запослених у Архиву Србије. Градоначелница града Ниша Драгана Сотировски због лоших временских услова није стигла на отварање скупа.

Поред директора и запослених из архива из Србије, скупу су присуствовали и директор Архива Федерације БиХ Адмир Хадровић, заменици директора Архива БиХ Хаџија Хаџиабдић и Шимун Новаковић, директор Архива Републике Српске Бојан Стојнић и Душан Поповић председник Удружења архивских радника Републике Српске.

У оквиру Саветовања одржана је промоција Зборника радова „Архивска грађа у теорији и пракси“ бр. 3, са прошлогодишњег саветовања у Чачку. На промоцији су говорили др Драгомир Бонџић, научни саветник (Институт за савремену историју Србије), др Слободан Селинић, научни саветник (Институт за новију историју Србије) и Слободанка Цветковић, уредник Зборника радова.

Признање "Најбоља регистратура" које је 2019. године први пут додељено, ове године није додељено због немогућности Комисије да обиђе пријављене регистратуре. Зато је свим пријављеним додељена захвалница. Захвалницу је у име регистратуре Концерн "Бамби" Пожаревац примила архивар Светлана Нешић.

Неформални део вечери у среду 7. октобра 2020. године искоришћен је да се архивском саветнику Архива Србије и руководиоцу Матичне службе тог архива, Верици Филиповић, уручи пригодан поклон због одласка у пензију. Верица Филиповић је била највећа подршка свима онима који су полагали стручни испит у Архиву Србије, али и свим архивима у решавању текућих проблема и стурчних недоумица. Верица Филиповић је дала и велики допринос активирању Архивистичког друштва Србије.

Током три одржане сесије презентована су 32 рада од 33 која су били у програму. У првој сесији презентовано је 12 радова. Зорица Смиловић и Снежана Лазић говориле су о 75 година од оснивања Историјског архива Београда; ма Јасмина Живковић промишљала је у свом раду о улози архива и његовој управној, културној и научној димензији; мр Мирјана Богосављевић представила је информациони систем АРХИС кроз конкретни пример једног фонда Архива Србије; Бранка Јаначковић и Славица Соломун упознале су присутне са Едицијом Водич кроз архивску грађу Србије; Срђан Сивчев је представио часопис Историјског архива Кикинда, док су Милорад Јовановић и Слободанка Цветковић дали преглед и анализу свих архивских часописа и периодичних публикација у Србији које тренутно излазе у Србији. Предраг М. Видановић разматрао је употребу архивске грађе у сврху научног истраживања; Тамара Вијоглавин Манчић је изнела проблеме и методе прикупљања архивске грађе изван матичне институције за реализацију програма архива. Др Љубинка Шкодрић и др Владимир Петровић реферисали су о развоју дигиталне историје и упознали све присутне са Дигиталним центром Института за савремену историју. Потпуковник Дејан Вилимоновић и Снежана Ђуровић обогатили су наша сазнања о грађи Војног архива о војсци Краљевине Србије у Првом светском рату; ма Драган Теодосић анализирао је издавачку и изложбену делатност Архива Југославије на тему међународних односа и спољне политике Југославије у 20. веку, док је Бојана Јовац скренула пажњу на културно образовну делатност у служби едукације најмлађих. Модератори ове сесије били су др Љубинка Шкодрић и Славица Соломун.

У Другој сесији радове је представило 11 аутора од 12 најављених.  Др Драгомир Бонџић дао је приказ и преглед архивских извора за историју високог шкоства у београдским архивима, доц. др Мартин Превишић преставио је архивске изворе као једини начин за борбу против контроверзи на примеру истраживања логора на Голом отоку. Исидора Стојановић је приказала оставинске списе Земунаца страдалих у периоду Другог светског рата и на тај начин сумирала важне информације које ова врста грађе може да садржи. Наташа Раденковић говорила је о архивској грађи значајној за истраживање историје рода – о удружењима жена и женским друштвима у фондовима Историјског архива Ниш; Натали Величковић је представила део Збирке Вариа и на конкретном примеру показала како дубље читање личних докумената и преписке може бити извор за нове информације и историјска сазнања; др Слободан Селинић је имао врло запажено излагање на тему „цензирисања“ Титових говора, односно разлике између званичних говора у јавности и онога што је објављивано у штампи. Ивана Божовић и Марко Радовановић представили су збирке политичких емиграната у Архиву Југославије, док је Мирјана Обрадовић представила значај фотографија у легатима, личним и породичним фондовима Историјског архива Београда. Маја Николова је једну брошуру Недићеве школске радне службе приказала као извор за историјско разматрање и тумачење школске радне службе у периоду Недићеве владе; Стојанка Бојовић је представила институцију од значаја какав је Пастеров завод у Нишу који је обележио 120 година постојања и његову архивску грађу, док је Горан Милосављевић представио рукописну оставштину Јанићија Димитријевића, лекара и дипломате. Модератори су били Стојанка Бојовић и Натали Величковић.У програму су учестовали и стални сарадници архива Тревис и ДАС из Београда.

У трећој сесији чији су модератори били Александар Бережнов и Јелена Ковачевић, представљено је девет радова који су се односили на питање заштите архивске грађе ван архива. Марија Тодоровић је уопштено говорила о утицају Закона о архивској грађи и архивској служби на подизање квалитета превентивне заштите архивске грађе, Јасмина Латиновић о проблему преплитања надлежности између Архива Србије и подручних историјских архива у регистратурама које су републичке а имају подружнице, филијале и испоставе у мањим градовима; Бошко Ракић је врло темељно излагао о стручном надзору над ствараоцима и имаоцима архивске грађе у светлу нових законских прописа, док су Стјепан Прутки и Зденко Штрангар представили хрватску праксу када је у питању вођење Архивске књиге. Јелена Ковачевић и Бојана Јовац су говориле на тему разгранчења и формирања архивских фондова стечајних дужника са акцентом на њиховом сређивању; Александар Бережнов је излагао о вредновању исплатних листа, њиховом значају и роковима чувања; Милена Поповћ Субић је разрадила питање катастра непкретности, историјат његовог формирања и преузимање пасивних земљишних књига у архиве. Синиша Домазет је сликовито представио микрофилмовање у Архиву Босне и Херцеговине сагледавајући прошлост и будућност овог важног облика трајне заштите архивске грађе, а Снежана Петров је затворила саветовање излагањем о заштити архивске грађе од катастрофа.

На крају је Комисија за закључке (Милена Поповић Субић, Милорад Јовановић, Слободанка Цветковић) дала преглед саветовања и отворила дискусију. У дискусији су учестовали Јасмина Живковић, Славица Соломун, Милена Поповић Субић, Небојша Кузмановић, Марија Тодоровић, Бошко Ракић, Снежана Радовић и Љубинка Шкодрић.

У неформалном делу првог радног дана, учесници су посетили Архив у Нишу, обишли нишку тврђаву, центар града, Ћеле кулу и Логор Црвени крст, односно најзначајније локације за заљубљнике у историју и прошлост.

На маргинама саветовања одржан је и састанак Комисије за израду водича у Србији.

Три врло садржајна дана за све учеснике донела су нова сазнања, нова познанства и искуства. Учесници из Историјског архива Београда, Историјског архива Пожаревац, Архива Србије, Историјског архива „31. јануар“ Врање, Историјског архива Јагодине, Историјског архива Пирот, Службе за архив Брчко дистрикта, Војног архива, Института за новију историју Србије, Института за савремену историју Србије, Филозофског факултета у Загребу, Архива Југославије, Историјског архива Крушевац, Историјског архива Ниш, Педагошког музеја, Историјског архива „Шумадије“, Историјског архива Краљево, Државног архива у Вуковару, Архива Војводине, Архива Босне и Херцеговине, допринели су да овај скуп изађе ван граница Србије. Сигурни смо зато да ће и Зборник радова који ће обухватити десетину радова више од представљених на саветовању имати читаоце не само међу архивистима у земљи, већ и у региону и да ће радови приказани у њему бити значајни за читање и историчарима и другим истраживачима историје као прво помагало у проналажењу пута до информација које су им потребне за путовање кроз лавиринте архивских фондова у архивима. Надамо се да ће квалитет радова и саветовања ове године мотивисати поред сталних учесника и нека нова имена и нова лица на сарадњу.

 

 

Погодака: 77

ПОСЕТИОЦИ

Посетиоци
3
Чланци
179
Број прегледа чланака
70945

КОНТАКТ

Карнегијева 2

11000 Београд

Телефон: +381(0)11/33-70-781, локал 125

Факс: 031/513-484

e-mail: arhivistickodrustvosrbije@gmail.com

google