Закључци са Међународног архивистичког саветовања "Ниш 2020", 7-9.10.2020..

Објављено среда, 14 октобар 2020

Закључци са Међународног архивистичког саветовања „Ниш 2020“

Ниш, 7-9. октобар 2020. године

Комисија за закључке са Међународног архивистичког саветовања "Ниш 2020", одржаног у Нишу 7-9. октобра 2020. године, на основу изложених реферата и дискусије, формулисала је следеће закључке:

Комплексност архивске делатности одређује улогу и значај архивских установа у оквирима управне, културне и научне димензије. Правац развоја савремених архива као установа културе обухвата и културну и научну компоненту. Назначавамо да архиви имају и јавна овлашћења за издавање уверења о чињеницама и подацима у архивској грађи што је специфичност архива међу осталим установама културе.
Водич кроз архивску грађу је неизоставно и најважније информативно средство о целокупној архивској грађи коју архиви чувају, чију традиционалну форму треба прилагодити дигиталној ери. Потребно је извршити ревизију водича и архивске грађе у архивима и публиковати нове или допуњене водиче, усклађене са актуелним редакцијским захтевима и архивистичким прописимаи стандардима.
Убрзати процес имплементације Јединственог информационог система АРХИС у архивској мрежи Србије.
Обезбедити континуиране изворе финансирања за набавку опреме (микрофилмовање, дигитализација, смештај архивске грађе, простор) и запошљавање потребних кадрова у архивима.
Темељи научних истраживања у хуманистичким и друштвеним наукама заснивају се на архивској грађи као извору првог реда. Према томе, архиви и архивисти имају значајну улогу у презентовању научних резултата истраживачког рада сваког истраживача појединачно. Архивисти апелују на истраживачку објективност у приказу и анализи извора и поштовање етичког кодекса сваке научне дисциплине.
Архивска грађа (примарни историјски извори) неопходни су у расветљавању историјских контроверзи и искривљених тумачења и представљања личности и догађаја из прошлости, која су настала једностраном употребом наративних извора, публицистике и дневне штампе.
Архивистичке публикације у форми стручних архивских гласила потребно је ускладити са прописима о издавању и уређивању научних часописа и истовремено подићи њихов квалитативни и референтни ниво.
Дигитализација штампаних издања и програмска решења која омогућују претраживање различитих параметара дигитализованих издања сматрају се неопходним у савременим научним институцијама и архивским установама.
Електронска издања књига и часописа у архивима и њихово презентовање на порталима издавача умањују трошкове издавања и повећавају јавну доступност. Предлаже се заједничка презентација издања свих архива.
Културно-образовна делатност представља важну компоненту у савременој архивистици у погледу јавног наступа и медијске презентације архивске струке и архивистике уопште. Потребно је превазићи традиционалне изложбене форме и образовне садржаје и учинити их прихватљивијим захтевима и очекивањима савременог друштва (онлајн изложбе, предавања, укључивање грађанау различите облике презентовања архивске грађе).
Фотографија је важан историјски извор, па самим тим и збирке фотографија у архивима у Србији заслужују посебан третман и захтевају бољу физичку и техничку заштиту; Дигитализација фотоматеријала сматра се неопходном.
Архивске установе треба да израде и усвоје план о управљању ризицима од катастрофа у складу са међународним декларацијама и препорукама и у сарадњи са Архивом Србије.
Микрофилм је незамењив медиј заштите архивске грађе и његовом адекватним техничким и физичким обезбеђењем омогућује се успешно чување документа у условима катастрофа.
У погледу заштите архивске грађе и документарног материјала изван архива, законска решења из Закона о архивској грађи и архивској делатности потребно је разрадити доношењем подзаконских аката, упутстава и смерница. Тако би формално и суштински рад архива са ствараоцима био јасно дефинисан и једнообразан у свим фазама заштите.
Активирати рад Архивистичког друштва Србије (секције и комисије) на изради предлога подзаконских аката, упутстава и смерница ради уједначавања рада у архивима.