Закључци са Саветовања "Мећавник 2022"

Објављено петак, 14 октобар 2022

ЗАКЉУЧЦИ

СА МЕЂУНАРОДНОГ АРХИВИСТИЧКОГ САВЕТОВАЊА

„Мећавник 2022“, одржаног од 5. до 7. октобра 2022. на Мећавнику

Комисија за израду закључака са Међународног архивистичког саветовања Архивистичког друштва Србије „Мећавник 2022“ одржаног од 5. до 7. октобра 2022. године, у саставу Милена Поповић Субић, архивски саветник (Архив Војводине), Слободанка Цветковић, виши архивист (Историјски архив Пожаревац) и Милорад Јовановић, архивски саветник (Историјски архив „Средње Поморавље“ Јагодина), предлаже следеће закључке:

  • Архивистичко друштво Србије je узнапредовало током година и постало значајан фактор у унапређењу архивске струке. Потребно је да постојање и улога АДС буду дефинисани и препознати у Закону о архивској грађи и архивској делатности, те је неопходно упутити захтев надлежном Министарству за измене и допуне Закона у том смислу. Измењеним законским решењем потребно је дефинисати положај АДС у оквиру архивске службе и архивске мреже, као и однос АДС као струковног удружења и Министарства културе и информисања Републике Србије. Сматрамо да је од значаја за струку да и стручњаци окупљени у струковном удружењу архивиста буду заступљени у стручним комисијама које формира Министарство културе везано за рад архивске службе и архива, односно културог наслеђа уопште;

  • Потребно је што хитније завршити процес утврђивања репрезентативности АДС;

  • Упутити допис/апел Министарству културе и информисања Републике Србије и указати на три кључна проблема архива и архивске службе: недостатак (адекватног) простора за смештај архивске грађе, сигурно финансирање и улагање у архиве (прелазак на републичко финансирање) као и потребу за запошљавањем стручних кадрова у архивима. Архиви немају уједначено финансирање из чега проистичу бројни проблеми. Архиви немају адекватног и расположивог смештајног простора за архивску грађу што је повезано са обављањем основне делатности. У свим архивима је последњих година драстично смањен број запослених због природног одлива услед пензионисања и забране запошљавања, те се потреба за стручним кадром осећа у свим сегментима рада, а посебно на пословима везаним за примену информационих технологија. Потребно је израдити Стратегију развоја архивске делатности која ће дугорочно дефинисати рад архивске службе у Србији и дефинисати начине решавања ових кључних проблема;

  • Овогодишње Саветовање карактерише импресиван број излагача (од 48 предвиђених у програму, изнето 46 реферата) који су адекватно и бројем и обимом, али и тематиком реферата представили јавности захтеве струке и могућности коришћења архивске грађе, поставили питања, али и понудили одговоре;

  • Aктуелним стручним темама произашлим кроз примену Закона о архивској грађи и архивској делатности обрађени су проблеми и представљена су решења у погледу заштите архивске грађе ван архива, стручног надзора и смештаја у регистратурама;

  • Обавезе јавних архива, али и стваралаца и ималаца архивске грађе и документараног материјала су таксативно набројане у Закону, те их као такве треба доследно спроводити;

  • Електронски документ и е-архивирање је наша реалност те је потребно искористити искуства других држава и архивских служби и тиме скратити пут и смањити грешке у изналажењу најбољих решења;

  • Неопходно је што хитније заокруживање рада архивске службе доношењем подзаконских аката који ни две године од доношења закона нису донети. Питања и проблеми изнети у рефератима на Саветовању недвосмислено су указали на потребу њиховог што хитнијег доношења;

  • Публикација „Од архиве до архива – корак по корак“ која је презентована на Саветовању показује важност интерактивног приступа према обвезницима Закона и представља креативан вид међусобне сарадње у остваривању заједничке мисије на очувању архивске грађе;

  • Анализа стваралаца архивске грађе указује на потребу да се изменама Закона направи разлика у заштити јавне и приватне архивске грађе с обзиром на број стваралаца и врсту архивске грађе и документарног материјала које стварају;

  • Потребно је у складу са друштвено-политичким и државно-правним развојем Србије издвојити постсоцијалистички период и утврдити хронолошку детерминанту која представља дисконтинуитет са претходним социјалистичким периодом и упоредо са тим утврдити критеријуме за разграничење архивских фондова социјалистичког и постсоцијалистичког периода (пре свега органа власти и управе и судства);

  • Неопходно је пратити захтеве и могућности савремених, иновативних технологија у процесу конзервације и рестаурације оштећених документа;

  • Потребно је анализирати искуства држава у окружењу у погледу нормативног регулисања архивске делатности, што ће резултирати бољим и савременијим моделима наших решења, како у погледу закона, уредби или подзаконских аката, тако и у сегменту организације архивске службе;

  • Међународна научна и стручна сарадња између архивских установа има перспективу и на њој треба устрајати без обзира на разлике у моделима законодавства појединачних држава;

  • Проблеми класификације докумената у електронском окружењу су изазов за све архивске службе и архивске професионалце. У том послу неопходно је применити и принципе класичног архивирања и архивистике;

  • Неопходно је афирмисати питање образовања архивиста у формалном смислу и ангажовати сва релевантна архивска удружења и кредибилне архивисте који ће радити на отварању катедре за архивистику на факултетима у Републици Србији;

  • Уочена је потреба за додатним образовањем архивиста, посебно у области дигиталне писмености и на пољу презентовања архивске грађе у дигиталном свету, те је неопходно подстицати колеге на пољу како формалног, тако и неформалног стручног усавршавања;

  • Редакција Зборника радова са саветовања треба да настави у правцу мотивисања и окупљања што већег броја аутора, који својим конкурентним прилозима доприносе квалитету издања. Неопходно је подстицати и усмеравати ауторе на обраду тема из архивске теорије са оригиналним научним приступом, поред стручних и прегледних радова које се односе на архивску праксу;

  • Потребно је што хитније формирање Архивског савета који би потом започео са обављањем послова који су дефинисани Законом о архивској грађи и архивској делатности;

  • Обезбедити техничке услове за функционисање Архиса, уједначити рад у стручним операцијама и пословима на нивоу архивске службе Србије и дефинисати начин рада и уноса података. Акценат у плановима и програмима архива у Србији треба да буде на сређивању и обради архивских фондова, њиховој заштити кроз микрофилмовање и дигитализацију и на уносу података у Архис, ради његовог пуног функционисања према истраживачима и у заштити архивске грађе;

  • Неопходно је радити на микрофилмовању и дигитализацији архивске грађе у циљу заштите у складу са законом и у том смислу обезбедити адекватну опрему и кадрове;

  • Покренути процес изградње заједничког депоа за комплетан Архивски фонд Републике Србије на тајној локацији где ће се смештати један примерак микрофилмоване архивске грађе из целе Србије;

  • Наставити активности на окупљању истраживача архивске грађе, историчара и других сарадника из научних и других институција, односно подстицати учешће колега са саопштењима о архивским фондовима и архивској грађи јер се на тај начин презентује богатство писане заоставштине која се чува у архивима... Радови и саопштења на овогодишњем скупу на најбољи начин промовишу то богатство (грађа за генеалошка истраживања, историју породице, историју књижевности, културе, политике и друштва, историју „малог човека“...);

  • Пандемија светских размера пореметила је функционисање свих аспеката живота и рада, па и рада архива. Потребно је забележити „тренутак“ и стање архива, њихов рад и функционисање у времену пандемије као један од примера последица светске пандемије на друштво и културу уопште;

  • Изучавањем прошлости архивске делатности у Србији и подсећањем на значајна имена српске архивистике граде се стабилни темељи струке за будуће генерације архивиста;

  • Едукација о архивима и архивској грађи и њиховом значају од најмлађег узраста је веома битна, те у вези с тим треба дефинисати правце архивске педагогије у будућности;

  • Закључке са Саветовања доставити Министарству кутуре, Државном архиву Србије и поставити на веб-сајт АДС.

ЗАКЉУЧЦИ ПДФ

 

Погодака: 167

ПОСЕТИОЦИ

Посетиоци
3
Чланци
284
Број прегледа чланака
118912

КОНТАКТ

Карнегијева 2

11000 Београд

Телефон: +381(0)11/33-70-781, локал 125

Факс: 031/513-484

e-mail: arhivistickodrustvosrbije@gmail.com

google