ИЗВЕШТАЈ СА VIII МЕЂУНАРОДНОГ АРХИВИСТИЧКОГ САВЕТОВАЊА „СЕНТА 2024“
VIII Међународно архивистичко саветовање одржано је у Сенти од 09. до 11. октобра 2024. године у организацији Архивистичког друштва Србије, домаћина Историјског архива у Сенти и уз сарадњу са Међуопштинским историјским архивом у Чачку. Генерални покровитељ саветовања је Министарство културе и информисања. Велику помоћ пружили су сада већ редовни пријатељи Саветовања, компаније Trevis d.o.o. Beograd и Metal Furniture Plus d.o.o из Београда.
Свечано отварање, у присуству више од 150 учесника и гостију из земље и региона, уприличено је у среду 9. октобра. Госте су поздравили Лела Павловић, председница Архивистичког друштва Србије, господин Жолт Богнар, члан Општинског већа Општине Сента задужен за област образовања и културе, затим др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине и домаћин саветовања Фодор Иштван, директор Историјског архива Сента. У име Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама АП Војводине присуствовао је заменик секретара, господин Мирослав Илић.
Исте вечери представљен је Зборник радова „Архивска грађа у теорији и пракси“ број 7, са Међународног архивистичког саветовања одржаног у Куршумлијској Бањи 2023. године. О зборнику су говорили рецензенти др Љубинка Шкодрић, виша научна сарадница Института за савремену историју у Београду и архивскa саветница, др Саша Илић, виши научни сарадник и архивски саветник запослен у Народној банци Србије, др Мартин Превишић, ванредни професор на Филозофском факултету у Загребу и уредник публикације Слободанка Цветковић, архивски саветник.
У оквиру церемоније отварања свечано је потписан Протокол о сарадњи са Словачким архивистичким друштвом. Протокол су потписале Лела Павловић и др Мартина Оросова, председнице два струковна удружења.
На крају свечаног програма учесницима су пријатељи Саветовања, компаније Trevis d.o.o. Beograd и Metal Furniture Plus d.o.o представили свој производни програм и могућности унапређења смештајних простора у архивима.
Директор Туристичке организације Општине Сента, Корнел Лашковић представио је туристичке потенцијале Општине Сента, посебно апострофирајући Битку код Сенте (1697) и њен значај за историју, културу и туризам ове општине. Вече је завршено коктелом уз дегустацију пробраних вина уз музички програмо у извођењу Снежане Берић.
Радни део саветовања у четвртак 10. октобра започео је представљањем Информативног билтена Архивистичког друштва Србије, Архивског гласника број 18, у коме су учествовали чланови редакције Гласника: Зорица Смиловић, архивски саветник и др Борис Булатовић. Представљање Гласника пратила је и председница Општине Сента, госпођа Хајналка Бурањ.
У радном делу Саветовања истог дана уследило је представљање радова на две теме. На тему Актуелни проблеми архивске теорије и праксе излагања је представило десет аутора и ауторки: Милена Поповић Субић из Архива Војводине – Архивска грађа у електронском облику; Александар Бережнов из Историјског архива Краљево – Фотографије генерисане вештачком интелигенцијом – ризик за архиве, мр Мирјана Богосављевић из Државног архива Србије – Примена вештачке интелигенције у архивима – потреба или само изазов нове технологије, затим коауторски рад Марка Радовановића и др Светлане Стефановић из Архива Југославије под насловом Апликација за обраду, претрагу и преглед дигитализоване фото-архиве ТАНЈУГ; Стјепан Прутки из Државног архива у Вуковару на тему База заједничких података земљишних књига и катастра – услов успешне трансформације у дигитално друштво; Мирјана Димитријевић из Историјског архива Лесковац – Примена здравственог информационог система Heliant на примеру Опште болнице Лесковац; Др Наташа Димитрић из Библиотеке Матице српске у Новом Саду – Јонске течности као идеални представници зелене хемије, у сврху дезинфекције папирне архивске и библиотечке грађе; Душан Жугић из Историјског архива Ужице – Архивски депо у ери дигитализације. Искуство Историјског архива Ужице; Горан Судимац из Државног архива Србије – Савремене опрема за архивске депое која се примењује у свету; Синиша Домазет из Архива Босне и Херцеговине – Сигурна локација или последња дестинација. Примери из архивских депоа Архива Босне и Херцеговине. Модератори ове сесије су били Александар Бережнов (Историјски архив Краљево) и др Светлана Стефановић (Архив Југославије).
На другу тему Човек у архиву своја истраживања и резултате је представило шест аутора: др Мартин Превишић, са Филозофског факултета у Загребу на тему Настава историје на Филозофском факултету у Загребу и истраживачки рад студената у архивима; Срђан Сивчев из Историјског архива Кикинда – Нове перспективе у Историјском архиву Кикинда: јачање и позиционирање улоге архива у локалној заједници; Наташа Милошевић Дулић из Историјског архива Пожаревац – Оштећења архивске грађе настала дејством микроорганизама, методе и средства за дезинфекцију и њихов утицај на људе и животну средину; МА Елма Дервишбеговић из Историјског архива Сарајево рад на тему Успомена на Рашида Хајдаревића (1914–1980); Видосава Ераковић из Архива Југославије – Едукација архивских радника – југословенско искуство и пракса и Душан Гутеша из Државног архива Србије на тему Виша звања у архивској делатности: изазов који траје. Модератори ове сесије били су Срђан Сивчев (Историјски архив Кикинда) и Видосава Ераковић (Архив Југославије).
Парелелно са одржавањем прве сесије у четвртак, за ствараоце архивске грађе, државне органе и носиоце јавних овлашћења као и представнике привредних предузећа – архиваре и заинтересоване архивисте запослене на пословима заштите архивске грађе ван архива, организована је едукативна радионица на тему Актуелна питања у систему заштите архивке грађе и документарног маттеријала у Србији. Предавачи на радионци су биле архивске саветнице, др Јасмина Живковић (Историјски архив Пожаревац), Марија Тодоровић (Историјски архив „Шумадије“ Кргујевац) и Милена Поповић Субић (Архив Војводине).
Домаћини су за учеснике након завршетка радног дела организовали факултативне програме и то посете родној кући Стевана Сремца, Музеју чоколаде Réel Chocolate и обилазак Спомен видиковца „Битка код Сенте“.
Трећег дана Саветовања, у петак 11. октобра, на тему „Извори за економску историју“ излагало је тринаест аутора и ауторки: Др Слободан Селинић са Института за новију историју Србије – Економска историја Србије у првој половини осамдесетих година 20. века у архивским изворима; Др Иван Ристић, из ОШ „Вук Караџић“ у Крушевцу – Бугарске репарације и ратна одштета као економско и политичко питање после Првог светског рата – поглед кроз архивску грађу; Горан Милосављевић из Историјског архива „Шумадије“ у Крагујевцу – Улога трговачке елите у Српској револуцији. Један осврт на лични фонд Николе Милићевића Луњевице; Миљана Ђорђевић из Историјског архива Ниш – Лични фондови у Историјском архиву Ниш као извор за проучавање економске историје; Др Драгомир Бонџић са Института за савремену историју из Београда – Архивска грађа о оснивању и почетку рада Економског факултета у Београду; МА Драган Белеслић из Историјског архива Кикинда – Пореске књиге Великокикиндског привилегованог дистрикта (Велика Кикинда); Др Весна С. Алексић са Института за новију историју Србије из Београда – Aрхивски фондови банака као извор за изучавање економске историје Краљевине Србије/Југославије; Ивана Јовановић из Историјског архива Ниш – Архивски фондови новчаних завода у Историјском архиву Ниш – извор за проучавање економске историје Ниша; Др Соња Јерковић из Народне банке Србије – Архивска грађа Привилеговане народне банке Краљевине Србије (1883–1919) као извор за изучавање економске историје Краљевине Србије; Амела Бедаковић из Историјског архива Срајево – Фонд Трговачка и обртничка комора за Босну и Херцеговину (1909–1963); Мр. сци. Александра Пијук Пејчић, такође из Историјског архива Сарајево на тему Сарајевска пивара (1864–1946) као извор за економску историју; затим је изложен коатурски рад др Татјане Кикић из Агенције за привредне регистре и Александре Матић из Државног архива Србије – Архивска грађа Агенције за привредне регистре као историјски извор за проучавање привредне историје у Републици Србији, док је рад Мирослава Јаћимовића из Архива Војводине – Грађевински гигант ,,ГДП канал ДТД‘‘ као извор за економску историју Југославије и Србије завршио низ излагања аутора у оквиру Саветовања. Модератори ове сесије били су Горан Милосављевић (Историјски архив „Шумадије“ Крагујевац) и Миљана Ђорђевић (Историјски архив Ниш).
Аутори су, на задате теме актуализовали бројна питања: питање електронског документа, његовог настанка, чувања, архивирања и коришћења у пракси. Излагачи су се дотакли у својим радовима и све чешће примене вештачке интелигенције указујући на реалне опасности, али и предности, њеног коришћења у архивима. Дигитализација докумената тражи и одговарајућа софтверска решења која ће на наједноставнији начин омогућити архивистима унос података о документима и фондовима у складу са важећим међународним стандардима, водећи рачуна о потребама истраживача. Указано је и на мањкавости неких поступака дигитализације. Поново је истакнуто колико су смештајни простор и адекаватна опрема важни за адекватно чување и заштиту архивске грађе и ефикасан рад запослених, а с тим у вези покренуто је и питање дигитализовања радних процеса у архивима. Нови еколошки приступи конзервацији архивске грађе, такође су били предмет занимања архивских стручњака и конзерватора, са циљем да средства дезинфекције и конзервације буду еконолошка, да не утичу негативно на природу, али такође да не утичу инвазивно како на архивску грађу, тако и на здравље и безбедност људи. По први пут, на овом саветовању посвећена је пажња заштити здравља и безбедности радника запослених у архивима. У оквиру теме посвећене архивској грађи о економској историји излагали су стручњаци из архива и научних института о документима, фондовима и збиркама у домаћим и страним архивима који бацају сасвим ново светло на прошлост економске историје Србије и земаља у региону.
Након излагања, архивисти су кроз дискусију изнели своја запажања, а Слободанка Цветковић је у име Комисије за закључке представила прелиминарне закључке Саветовања. Завршном речи Леле Павловић успешно је приведено крају осмо по реду Мађународно архивистичко саветовање, које је поново окупило бројне колеге из архива у Србији, пре свих, наших матичних архива, Државног архива Србије, Архива Војводине и Архива Косова и Метохије, затим Војног архива и историјских архива Новог Сада, Београда, Врања, Лесковца, Ниша, Прокупља, Пирота, Суботице, Кикинде, Јагодине, Зајечара, Смедерева, Беле Цркве, Смедеревске Паланке, Сомбора, Панчева, Пожаревца, Крагујевца, Крушевца, Краљева, Сенте, Зрењанина, Чачка, Ужица, али и других научних и културних установа у Републици Србији. Поред колега из Србије, скуп су увеличале и наше колеге из Хрватске и Босне и Херцеговине, из Архива Босне и Херцеговине, Архива Републике Српске, Хисторијског архива Сарајева, Државног архива у Вуковару и Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу.
Посебну част су нам учинили и председници удружења архивских радника: др Мартина Оросова, председница Словачког архивистичког друштва, др Владан Вуклиш председник Удружења архивских радника Босне и Херцеговине, мр Сејдалија Гушић председник Удружења архивских радника у Федерацији (БиХ) и Душан Поповић, председник Удружења архивских радника Републике Српске (БиХ). Више од 150 стручњака из земље и региона осми пут за редом су заједничи идентификовали изазове које архивска пракса свакодневно доноси и трагали за најбољим решењима и одговорима.
Организациони одбор VIII Међународног архивистичког саветовања чинили су: Лела Павловић, Фодор Иштван, Љиљана Дожић, др Борис Булатовић, Милан Стојановић, Татјана Сегединчев и Слободанка Цветковић.
Саветовање је ове године било изузетно медијски пропраћено, како у најави тако и током одржавања, за шта посебну захвалност дугујемо Јасмини Латиновић, архивској саветници из Историјског архива Београда и члану Извршног одбора АДС, која је преузела обавезу и послове односа са јавношћу. О саветовању су тако извештавали бројни медији, како национални, тако и локални портали, али и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама АП Војводине. Наводимо неке од њих:
https://www.politika.rs/scc/clanak/636718/Arhivisticko-savetovanje-u-Senti
https://gradski.online/od-srede-do-petka-u-senti-osmo-medunarodno-arhivisticko-savetovanje/
https://www.magyarszo.rs/vajdasag/zenta/a.315982/Leveltarosok-konferenciaja
https://naslovi.net/2024-10-08/politika/arhivisticko-savetovanje-u-senti/37926118
https://www.kultura.vojvodina.gov.rs/odrzano-8-medjunarodno-arhivisticko-savetovanje-u-senti/
Архивистичко друштво Србије, Организациони одбор Саветовања и посебно домаћин - Историјски архив Сента, директор и сви запослени, уз сарадњу и помоћ Међуопштинског историјског архива Чачак, уложили су велики труд да архивске раднике из Србије и региона добро угосте у Сенти и припреме још једно квалитетно и занимљиво саветовање. Слободно можемо рећи да су у томе заиста и успели.
Фотографије саветовања можете видети кликом овде или
на Фејсбук страници VIII Међународно архивистичко саветовање "Сента 2024" на којој се налази и кратки видео прилог о целом саветовању.
Извештај
Слободанка Цветковић, архивски саветник
Историјски архив Пожаревац
Погодака: 83
