ЗБОРНИК РАДОВА 7
Објављено недеља, 13 октобар 2024
(Лела Павловић)
(Слободанка Цветковић)
Dr Velibor Ilić, Msr Lenka Bajčetić, Dr Snežana Petrović, Dr Ana Španović / Velibor Ilić, PhD, Lenka Bajčetić, MA, Snežana Petrović, PhD, Ana Španović, PhD
Apstrakt: U tekućem procesu digitalizacije srpskih dijalekatskih rečnika, najveća prepreka je nedostatak mašinski čitljivih verzija papirnih izdanja. OCR obrada nije nova tehnologija, jer postoji mnogo softverskih rešenja otvorenog koda i komercijalnih rešenja koja mogu pouzdano da konvertuju skenirane slike papirnih dokumenata u digitalne dokumente. Dostupna softverska rešenja obično su dovoljno efikasna za obradu skeniranih ugovora, faktura, finansijskih izveštaja, novina i knjiga. Međutim, u slučajevima kada je potrebno obraditi dokumente koji sadrže akcentovani tekst i precizno izdvojiti svaki znak sa dijakritičkim obeležjima, ovakva softverska rešenja nisu dovoljno efikasna. U ovom radu predstavljamo OCR softver pod nazivom SCyDia, razvijen da prevaziđe ovakve probleme. U radu su prikazani organizaciona struktura OCR softvera SCyDia i prvi rezultati obrade. SCyDia je softversko rešenje zasnovano na vebu koje se oslanja na softver otvorenog koda Tesseract u pozadini. SCyDia takođe sadrži modul za poluautomatsku korekciju teksta. Do sada smo obradili preko 15.000 stranica, posebno trinaest dijalekatskih rečnika i pet dijalekatskih monografija. U ovom trenutku analizirali smo tačnost SCyDia-a obradom trinaest dijalekatskih rečnika. Rezultate su ručno analizirali stručnjaci koji su pregledali više nasumično odabranih stranica iz svakog rečnika. Preliminarni rezultati pokazuju tačnost u prepoznatom tekstu koja se kreće u opsegu od 97,19% do 99,87%.
Ključne reči: OCR, ćirilična slova, retrodigitalizacija, konvolutivne neuronske mreže, CNN
Александар Бережнов / Aleksandar Berežnov
МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У АРХИВИМА - CHATGPT
THE POSSBILITIES OF APPLYING ARTIFICIAL INTELLIGENCE IN THE ARCHIVES - CHATGPT
Апстракт: Вештачка интелигенција (скр. ВИ, engl. artificial intelligence, такође AI) је све више присутна у нашим животима и неминовно ће вршити утицај и на наш посао. ВИ путем чет-ботова може да нам пружи одређене информације и о архивима и архивистици у Србији. Колико су информације које пружа вештачка интелигенција поуздане, каква сазнања она и њен алат чет-бот имају о архивистици и архивима у Србији, у којој мери може да утиче на послове и радна места у архивима, шта за ВИ представља АРХИС, као и какав је однос дигитализације и ВИ само су нека од бројних питања на која овај рад покушава да одговори. Помоћ у сагледавању ове проблематике пружиће сама ВИ помоћу практичних примера.
Кључне речи: вештачка интелигенција, чет-бот, ChatGPT, архиви, АрХИС, архивистика
Проф. др Михаил Васиљевич Ларин/ professor Mikhail V. Larin, PhD
ОРГАНИЗАЦИЯ АРХИВНОГО ХРАНЕНИЯ ЭЛЕКТРОННЫХ ДОКУМЕНТОВ В РОССИИ
ORGANISATION OF ARCHIVAL STORAGE OF ELECTRONIC DOCUMENTS IN RUSSIA
ОРГАНИЗАЦИЈА АРХИВСКОГ ЧУВАЊА ЕЛЕКТРОНСКИХ ДОКУМЕНАТА У РУСИЈИ
Abstract: Современные архивисты вплотную подошли к необходимости решения во просов, связанных с приемом электронных документов на постоянное хранение в государ ственные архивы. Кроме проблем обеспечения долговременной сохранности электронных документов, архивистам необходимо решать правовые, организационные и технические во просы приема этих документов в архив, а также профессиональные задачи по их описанию, учету, построению научно-справочного аппарата, организации использования в архиве. В Российской Федерации в целях реализации Стратегии развития информационного обще ства в Российской Федерации на 2017 - 2030 годы, принято Постановление Правительства о создании Государственной информационной платформы «Платформа «Центр хранения электронных документов» при Государственном архиве Российской Федерации. На реги ональном уровне создаются подобные информационные системы. Архивистами подготов лены необходимые нормативные акты в виде правил и регламентов, а также методические рекомендации. В данной статье раскрывается опыт российских архивистов по организации архивного хранения электронных документов, его правовые, нормативные и методические основы.
Keywords: архив, электронные документы, хранение документов, комплектова ние, государственный архив, государственная информационная система
Доц. Наталиа Генадиевна Суровцева / Doc. Natalia Genadievna Surovtseva
О СОСТАВЕ МЕТАДАННЫХ ЖИЗНЕННОГО ЦИКЛА ЭЛЕКТРОННЫХ ДОКУМЕНТОВ
THE COMPOSITION OF METADATA OF THE LIFE CYCLE OF ELECTRONIC RECORDS
САСТАВ МЕТАПОДАТАКА ЖИВОТНОГ ЦИКЛУСА ЕЛЕКТРОНСКИХ ДОКУМЕНАТА
Abstract: В статье рассматривается актуальный вопрос о составе метаданных элек тронных документов, которые целесообразно импортировать из системы электронного доку ментооборота (СЭД) в систему хранения электронных документов (СХЭД) для управления документами. Автор рассматривает российский опыт освоения понятия «метаданные доку мента» по мере развития и применения информационных систем управления документами, отмечает разнообразие типов метаданных и особенности их применения в информационных системах. Определение состава метаданных автор предлагает производить с использованием требований действующих нормативно-правовых документов в области делопроизводства и архивного дела, а также зарубежного (германского) опыта функционирования архивов элек тронных документов и концепции «вложенного жизненного цикла документа» в условиях информационного взаимодействия. Изучение данного вопроса позволяет установить мини мальный состав метаданных документа, который целесообразно передать из СЭД или других информационных систем оперативной работы с документами для включения в учетно-поис ковую подсистему СХЭД.
Ключевые слова: метаданные документа, электронный документ, система хранения электронных документов, передача электронных документов из СЭД в СХЭД
Горан Судимац / Goran Sudimac
Апстракт: Уређај којим су вршена мерења је ручни Thermo Niton XRF анализатор. Коришћена архивска грађа је из XIX века и налази се у Државном архиву Србије. Поред описа документа стоји и фотографија која показује место на коме се вршило упуцавање, као и кратак опис. У раду су испитивани мастило и печат на документу из 1838. године, што представља само мањи део једног већег пројекта. На основу испитивања можемо да закључимо да је мастило које се користило у архивским документима одговарајућег хемијског садржаја за које се претпоставља да је коришћено у том периоду, тако да ова метода може дати свој допринос (заједно са другим методама) за утврђивање аутентичности документа. XRF метода има следеће особине: недеструктивна метода (не уништава ни узорак ни анализирани предмет); велика осетљивост на мале количине узорка; истовремена детекција већине хемијских елемената; у року од двадесетак секунди на лицу места се добијају резултати испитивања, чиме се добија велика уштеда у времену и трошковима у односу на лабораторијску анализу.
Кључне речи: XRF анализатор, недеструктивна метода, детекција, анализа, архивска грађа
Др Душан Бојковић, Синиша Тадић /Dušan Bojković, PhD, Siniša Tadić
Апстракт: У раду су представљена досадашња искуства у процесу дигитализације архивских докумената из корпуса фонда Канцеларија маршала Југославије који се чува у Ар хиву Југославије под бројем 836. Приказане су кључне етапе овог процеса, од припреме до кумената за дигитализацију, израде дигиталних копија и метаподатака, израде оперативних копија намењених за свакодневну употребу, до уноса дигиталних објеката у веб-апликативну базу.
Кључне речи: дигитализација, фонд Канцеларија маршала Југославије, Архив Југославије, дигиталне копије, метаподаци, корисничка апликација
Синиша Домазет / Siniša Domazet
DIGITAL MATERIAL IN THE ARCHIVES OF BOSNIA AND HERZEGOVINA - THE TERABYTES WITHOUT PERMANENT ADDRESS
Apstrakt: Jedan od osnovnih zadataka svakog arhiva je da uz sakupljanje i klasificiranje dokumentarnog gradiva isto zaštiti od oštećenja i trajnog nestanka. Dokumentarno gradivo, bez obzira da li je na papiru ili digitalno, podložno je propadanju. Svakodnevno neoprezno rukovanje i neodgovarajući uvjeti skladištenja doprinose povećanju rizika od nepovratnog gubitka informacija. 104 Za „tradicionalne“ dokumente u papirnatom obliku postupak zaštite je općenito poznat i standardiziran, dok su procedure sigurne pohrane digitalnog gradiva u Bosni i Hercegovini još uvijek nedovoljno definirane. Arhiv Bosne i Hercegovine već je imao nesretnu priliku susresti se s trajnim gubitkom određenog broja skeniranog gradiva, a jednom prilikom bila je kompromitirana cijela baza po dataka. Samo zahvaljujući pravovremenoj reakciji i određenoj dozi sreće, nije došlo do potpunog nestanka podataka. Tom prilikom pokazana je važnost unaprijed propisanih sigurnosnih procedura u postupanju s digitalnim gradivom koje do tada nisu postojale. Digitalna era već je uveliko u tijeku i bez odgovarajuće stručne prilagodbe nemoguće je pratiti suvremene arhivske trendove. Ipak, činjenica je da ozbiljnije korištenje arhivskih baza poda taka u Bosni i Hercegovini još nije dostiglo željenu razinu.
Ključne riječi: format, medij, baza podataka, nosilac zapisa, server, backup, pohra na, migracija podataka
МА Светлана Перовић Ивовић / Svetlana Perović Ivović, MA
Апстракт: Да би се одговорило на захтеве адекватног смештаја архивске грађе нео пходно је урадити детаљну процену смештајних и просторних потреба. Само добро исплани ран и организован смештај од пресудног је значаја за заштиту и коришћење архивске грађе. Пре свега треба извршити процену ризика и обезбедити адекватно управљање про стором. У ту сврху битно је размотрити следећа питања: локацију, конструкцију, стабилност животне средине, мониторинг и регулисање амбијенталних услова, биолошку контролу, де текцију и гашење пожара, заштиту од воде и друго. Од архитектонско-грађевинских карактеристика архивског депоа као простора за складиштење у којем се чува архивска грађа зависи њена будућност. Проблем је што се највећи део архивских депоа налази у адаптираним просторима у ненаменски грађеним згра дама, ограниченог простора и ресурса. У том случају најважније је издвојити најпогоднији простор за депо и адаптирати га у складу са постојећим стандардима и смерницама.
Кључне речи: депо, смештај, планирање, стандарди, мониторинг, амбијентал ни услови, архивски мобилијар, полице, заштитна амбалажа
Тамара Вијоглавин Манчић / Tamara Vijoglavin Mančić
Апстракт: Скоро деценију после катастрофалних поплава из 2014. године, Архив Брчко дистрикта БиХ и даље је суочен са последицама и немогућностима проналажења рје шења за архивску грађу тешко оштећену овом елементарном непогодом. С обзиром да Закон о архивској дјелатности Брчко дистрикта БиХ не дозвољава уништење архивске грађе, па чак и оне која је тешко оштећена и неупотребљива, као резултат на територији Дистрикта налази се тридесет метара контаминиране архивске грађе која више од девет година чека своју пресуду. Решење за превенцију поплава код ималаца и ствараоца грађе јесте израда детаљног плана мера заштите архивске грађе у случају ванредних ситуација. Али шта ако дође до уништења грађе последицом више силе? Постоји ли потреба за доношењем подзаконског акта о поступку с архивском грађом оштећеном од елементарних непогода којом би архив могао одобрити уништење оштећене грађе прогласивши је неупотребљивом? У настојању да се пронађу одговори на ова питања у раду се наводе искуства Архива Брчко дистрикта БиХ као и других архива у региону анкетираних путем упитника са циљем да се размотри релевантност овог проблема, да ли је довољно постигнуто да нам се про шлост не понови, као и шта ако се понови.
Кључне ријечи: eлементарна непогода – поплаве, Архив Брчко дистрикта БиХ, уништење архивске грађе, план мјера заштите архивске грађе
Георг Јовановић / Georg Jovanović
Апстракт: Рад описује рестаурацију и конзервацију пергаментне повеље, тј. „При вилегијалног писма слободном краљевском граду Суботици“ у коме се одобрава право одр жавања вашара. Дат је кратак опис повеље која је издата 21. 8. 1818. године. Такође, у раду је дат осврт на пергамент као подлоге за писање, његовом настанку, историјату, постојаности, као и узроцима оштећења. Описане су пергаментне повеље са воштаним печатом и проблеми при њиховом проучавању. Предуслови за рестаурацију и конзервацију, као и рестаурација и конзервација пергамента и воштаног печата и услови њиховог чувања након рестаурације, детаљно су продискутовани.
Кључне речи: конзервација, рестаурација, пергамент, повеља, воштани печа та, заштита докумената
Наташа Малобабић Вукић, Југослав Вељковски / Nataša Malobabić Vukić, Jugoslav Veljkovski
ПРОТИВПОЖАРНИ СИСТЕМ NOVEC 1230 У СИСТЕМУ ЗАШТИТ АРХИВСКИХ ДЕПОА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ГРАДА НОВОГ САДА
Апстракт: Циљ овог рада је да стручној архивској, али и широј јавности прикаже један иновативни противпожарни систем који, између осталог, служи и за заштиту архивске грађе, депоа и зграда архивских установа. И поред постојања великог броја норматива из области противпожарне заштите, свесни смо чињенице да је у великом броју архива доми нантан метод заштите уз помоћ СО2 или сувог праха, а да нису ретки архивски депои где мо жемо пронаћи и канте са песком као средство за гашење пожара. Из тог разлога приказаћемо противпожарни систем NOVEC 1230, који је у примени у депоима Историјског архива Града Новог Сада, као и његову компатибилност са законском регулативом.
Кључне речи: заштита архивске грађе, противпожарна заштита, противпо жарни систем NOVEC 1230, Историјски архив Града Новог Сада
Марија Тодоровић / Marija Todorović
Апстракт: У раду је анализирано стање заштите архивске грађе и документарног материјала ван архива након ступања на снагу важећег закона2, истакнут активнији и одо ворнији однос субјеката заштите према сопственим законским обавезама и подвучен значај надоградње архивске нормативе код стваралаца-ималаца архивске грађе и документарног материјала, као и у установама заштите. Анализа стања заштите архивске грађе и докумен тарног материјала обухвата новине у законском тексту, различите форме и начин вођења основних евиденција о предметима и актима код стваралаца, ефикасност и различите облике система за класификацију и архивирање аката, поступак валоризације архивске грађе у на стајању, њену примопредају и доступност за коришћење у Архиву. У раду су, такође, при казани ефекти квалитетне заштите и репрезентативни примери добре праксе у управљању документима, који указују на комплементарност примарне и секундарне заштите архивске грађе и документарног материјала.
Кључне речи: закон, архивска грађа, документарни материјал, ефекти примарне и секундарне заштите
Milena Popović Subić / Milena Popović Subić
Апстракт: Уредба о канцеларијском пословању органа државне управе („Служ бени гласник РС“ 21/2020, 32/2021, 14/2023) која се примењује и на друге носиоце јавних овлашћења од 2023. године, прилагодила је канцеларијско пословање потребама електрон ске управе. Пројектована Писарница као јединствено софтверско решење за послове канце ларијског пословања и вођење централизоване евиденције о документарном материјалу, и јединствени систем за управљање документима као посебно софтверско решење, условили су низ промена у начину вођења евиденција о предметима у односу на досадашњи на чин вођења канцеларијског пословања. Каталог поступака је један нов елеменат у канцела ријском пословању и представља евиденцију свих управних и неуправних поступака органа и носилаца јавних овлашћења. Каталог садржи и шифарник документарног материјала са роковима чувања. У раду ће бити приказани развој и новине у канцеларијском пословању и улога ката лога поступака у централној евиденцији предмета са посебним освртом на каталог поступа ка покрајинских органа.
Кључне речи: канцеларијско пословање, евиденција, каталог поступака, е-писарница
Стјепан Прутки / Stjepan Prutki
Apstrakt: Opće je poznata činjenica kako je arhivska služba javna služba, usmjerena ne samo na razvoj modernih tehnologija i pristupa u postupcima obrade, sređivanja i prezentiranja arhivskog gradiva, već i njegova korištenja. Tijekom proteklih dva desetljeća naša je arhivska služba bila suočena s brojnim izazovima koji su u velikoj mjeri kreirali arhivske politike hitnih rješavanja zahtjeva za uvidom u arhivske zapise za potrebe upravnih postupaka u više segmenata javnog života građana. S jednim od takvih izazova suočavala se naša služba već 2002. i 2003. godine tijekom provedbe postupka povrata oduzete imovine od strane komunističkih vlasti, a posebno tijekom 2012. i 2013. godine prilikom provedbe državnog postupka ozakonjenja nezakonito izgrađenih zgrada. U tim sudbonosnim trenucima arhivi u Republici Hrvatskoj bili su suočeni s enormnim brojem pristiglih zahtjeva stranaka i upravnih tijela. U radu je iznesen pregled zakonskih i podzakonskih akata, implikacije proizašle iz provedbe cit. akata u redovnom poslovanju arhiva s obzirom na povećanje broja zaprimljenih zahtjeva stranaka i kadrovski deficit, te model i način rješavanja „krize redovnog poslovanja“ na primjeru Državnog arhiva u Vukovaru.
Ključne riječi: Državni arhiv u Vukovaru, arhivi i uprava, legalizacija građevinskih objekata, povrat oduzete imovine
Душан Жугић / Dušan Žugić
Апстракт: У овом раду аутор се неће бавити важношћу валоризације као процедуре одређене законским прописима, већ ће применом искуства aрхивисте у служби депоа дати конкретно мишљење о вредновању документације финансијске провинијенције (завршни рачуни, картони личног дохотка, исплатне листе) и кадровске провинијенције (персонална досијеа) који чине архивску грађу и документарни материјал које стечајни управници пре дају архиву на даље чување. Ова врста документације је по количини велика и оптерећује већ претрпане архивске депое. Посебно место у раду посвећено је искуству запослених у Архиву у раду са овом врстом документарног материјала, кроз анализу употребне вредности докумената финансијске и кадровске провенијенције. Листе категорија, на основу искуства Историјског архива Ужице, углавном су застареле и нису ажуриране, иако су у одређеним законима рокови чувања документарног материјала финансијске провенијенције скраћени. Све ово изазива дилему код архивиста да ли могу закони ретроактивно да се примењују и да ли рокови чувања документарног материјала са продуженим роковима могу да се скраћују.
Кључне речи: валоризација, документ, архив, завршни рачуни, картони личног дохотка, персонална досијеа, рокови чувања
Мирјана Миленковић / Mirjana Milenković
Апстракт: Радом желимо да подсетимо на живот и дело Танасија Ж. Илића (1901 1987), још једног од заборављених архивских посленика. Гимназијски професор историје до Другог светског рата и архивиста у послератном периоду оставио је лични фонд Исто ријском архиву Београда, у коме је провео последње двадесет четири године свог радног века. Стиче се утисак да не придајемо довољно важности првим генерацијама архивиста које су ударнички радиле на проналажењу, преузимању, сређивању и обради важних архивских фондова око којих је и формирана већина домаћих архива. У времену када се акценат ставља на дигитализацију и формирање база података не би требало да занемаримо напор који су наше колеге улагале да „од нуле“ среде фондове од више стотина архивских кутија, напишу регеста и формирају аналитички обрађене тематске картотеке. Круну рада сваког архивисте представљала је приређена и публикована архивска грађа са адекватним научним апаратом, коментарима и напоменама. На тај начин се стручној и научној јавности омогућавао једно ставнији приступ изворима, а сама документа су се чувала од превелике употребе и пропа дања. Због великог боја копија докумената које је Танасије Илић начинио док је истраживао у архивима ондашње Југославије, али и иностранства, његов лични фонд може послужити истраживачима као полазна тачка за неке нове научне и стручне радове.
Кључне речи: архив, архивска грађа, Танасије Ж. Илић, историчар, професор, соколско друштво, лични фонд, Земунски магистрат, Први српски устанак
Ивана Јовановић / Ivana Jovanović
Апстракт: У овом раду биће приказани значајни сегменти биографије дугого дишњег директора Историјског архива у Нишу, доајена нишке и српске архивистике, Ђорђа Стаменковића. Рад овог научног радника и хуманисте одвијао се у два смера. Први је био ру ковођење Историјским архивом Ниша као институције (на чијем челу се налазио 33 године), док је други фокус његовог деловања био научноистраживачки рад у вези са историјом Ниша 19. и 20. века. Стаменковић у својој стручној и интелектуалној каријери није мењао профе сију нити институцију. Скоро цео живот је везао за нишки Архив. За њега је то била активна, жива и стваралачка установа науке и културе коју је он отворио према науци у Србији и свету. Друга област рада Ђорђа Стаменковића је његова богата историографска и публицистичка делатност.
Кључне речи: Ђорђе Стаменковић, Историјски архив Ниш, архивистика, ди ректор, историографија, доајен, председник, публициста
Милорад Јовановић / Milorad Jovanović
Апстракт: Упоредо са изменом друштвенополитичког система и економског уређења почетком деведесетих година прошлог века, у Србији је реформисана, поред др жавне, и правосудна управа. У складу са тим, неопходно је редефинисати постојеће архив ске фондове правосудних органа, односно установити њихову крајњу граничну годину и, евентуално, започети нове фондове према критеријумима за формирање архивских фондова. Применом критеријума о формирању фондова и анализом законских прописа који регулишу област правосуђа, настојано је да се одреди хронолошка граница између престалих и започе тих архивских фондова правосудних органа.
Кључне речи: формирање фонда, критеријуми, социјалистичка Југославија, република Србија, правосудни органи, реформа судства, Врховни суд Србије, судови, тужилаштва
Горан Милосављевић / Goran Milosavljević
Апстракт: Иако jе кнез Михаилo Обреновић (1823–1868) до сада био тема бројних студија и публикација, биографија овог значајног српског владара објављена је тек недавно. Отежавајућу околност у истраживачком раду представља нецеловитост сачуване архивске грађе. Разлог томе лежи у чињеници што је кнежева лична архива махом спаљена након ње говог убиства у Кошутњаку 1868. године, у страху да се у њој не пронађу докази који би мог ли да компромитују представнике тадашње политичке елите. Ово још више добија на значају ако се зна да је кнез био веома марљив у вођењу своје документације, да је готово све што је сматрао важним записивао и да је за свако писмо чувао копију. Истраживачима тако данас не преостаје ништа друго него да посредним путем, преко обимних фондова и збирки Државног архива Србије, Архива Српске академије наука и уметности, али и иностраних архива, нала зе податке о кнезу Михаилу. Незнатан, али по садржају разноврстан део грађе о њему налази се и у Крагујевцу, у Народном музеју Шумадије и Историјском архиву Шумадије.
Кључне речи: музеј, архив, збирка архивске грађе, збирка Varia, лични фондови, тематски водич
Зорица Смиловић / Zorica Smilović
Апстракт: Aутор ће се у овом раду бавити анализом образовно-васпитне делатно сти Историјског архива Београда, дајући ретроспекцију онога што је на том пољу урађено од његовог оснивања па до данас. У посебном сегменту бавиће се анализом онога што се може понудити као помоћно наставно средство приликом реализације школских програма свих узраста а већ је доступно на званичној интернет страници, почевши од база података, дигитализоване грађе или публикација у електронском облику. На крају ће се осврнути на могућности за унапређење образовно-васпитне делатно сти Историјског архива Београда и указати на полазну тачку за израду стратегије унапређења сарадње између архива и образовних институција свих нивоа.
Кључне речи: Историјски архив Београда, едукација, образовна улога архива, архивска педагогија, школа
Др Филип Крчмар / Filip Krčmar, PhD
Апстракт: У раду је представљена архивска грађа Аустријског државног архива (Österreichisches Staatsarchiv) која се односи на Прокупље и Чачак као градовe чији су архи ви организатори седмог по реду Међународног архивистичког саветовања (11–13. октобар 2023). Са дугом традицијом чији корени сежу до 16. века, Аустријски државни архив чува писану архивску грађу од изузетног значаја за Србију и српску националну историју. Јасна представа о том значају још се не може стећи у целости, будући да је с једне стране, према јавно доступним подацима, количина поменуте архивске грађе огромна, а са друге веома сла бо истражена, уз ретке светле изузетке који само потврђују ово правило. Архивска грађа која се односи на Прокупље и Чачак углавном обухвата фотографије и судске предмете из Првог светског рата, настала је за време аустроугарске окупације Србије (1915–1918) и претежно се чува у оквиру архивског одељења ратни тј. Војни архив (Kriegsarchiv).
Кључне речи: Аустријски државни архив, Прокупље, Чачак, архивска грађа, Србија
Др Кристина Јоргић Степановић / Kristina Jorgić Stepanović, PhD
Апстракт: У државном архиву у Бад Аролсену налази се документација чије је ор ганизовано чување отпочело још за време трајања Другог светског рата, будући да је већ 1944. године Централни биро за потрагу (Central Tracing Bireau) започео прикупљање по датака у вези са несталим лицима из савезничких земаља на простору нацистичке Немачке. Након вишедеценијског развоја установе која своје правно утемељење има у Међународној служби за претрагу несталих (International Tracing Service), Архив у Аролсену је постао део немачке државне архивске мреже 2012. године. Рад тежи да представи грађу овог архива која се тиче судбине око 17,5 милиона људи, стављајући у фокус југословенске ратне за робљенике. Пружајући информације о најзначајнијим пројектима које је Архив у Аролсену покренуо, нарочито о онима који омогућавају или помажу дигиталну претрагу, циљ рада је да конкретним примерима, односно претрагом за појединачним лицима, укаже на могућно сти истраживања. Премда су од великог значаја Војни архив Министарства одбране Репу блике Србије, као и национална база података Црвеног крста, досадашња истраживања су показала да Архив у Аролсену представља незаобилазну институцију која пружа драгоцене и релевантне податке о југословенским заробљеницима у годинама непосредно по окончању Другог светског рата.
Кључне речи: Аролсен архив, Краљевина Југославија, Други светски рат, нацизам, војни заробљеници, Немачка, Црвени крст
Верица Филиповић / Verica Filipović
Апстракт: Евидентирање, сређивање и заштиту архивске грађе српског порекла за почели су стручњаци Архива Србије (данас Државног архива Србије) 1984. године. Архив Српске православне епархије будимске почео је са радом 1990. године под званичним нази вом Црквеноуметничка збирка, Библиотека и Архив Српске православне епархије будимске. Тада је подигнута нова зграда у којој се Архив и данас налази. У раду ће бити приказани формирани фондови и збирке Архива епархије будимске, архивска грађа од значаја за исто рију српског народа и Србије, начин сређивања и количина сређене архивске грађе, као и објављене публикација.
Кључне речи: Архив Српске православне епархије будимске, архивски фондови и збирке, архивска грађа, публикације
Мр Александра Пијук Пејчић / Aleksandra Pijuk Pejčić, MA
Апстракт: Избијањем Првог свјетског рата ескалирало је насиље над Србима у Босни и Херцеговини. Уништавање имовине, узимање талаца и одвођење у интернацију у логоре широм Аустроугарске, без обзира на друштвени статус и године старости, биле су масовна појава. У раду ће се анализирати патње Срба интернираних у логор Арад на основу дневникâ интернирца Манојла Илића, учитеља из Рудог. На основу ових, до сада некоришће них историјских извора представиће се услови смјештаја у логору, исхрана, хигијена, заразне болести, одијевање, присилни рад, изнуђивање мита, масовно умирање, итд. са пописом ин тернираца из Босне и Херцеговине.
Кључне ријечи: логор, интернирци, Арад, Срби, Босна и Херцеговина, Аустроу гарска, Први свјетски рат
Prof. dr. sc. Šimun Novaković / Prof. Šimun Novaković, PhD
Apstrakt: Zbog odlazakа radno sposobnog stanovništva u rat, suše i niskih otkupnih cijena stoke, došlo je do pojave gladi u Bosni i Hercegovini u kasno ljeto 1917. godine. Najugroženiji su bili djeca i stariji. U navedenim okolnostim Središnji zemaljski odbor za zaštitu porodica mobilizovanih i u ratu poginulih vojnika Kraljevine Hrvatske i Slavonije pokrenuo je akciju privremenog izmještanja djece iz najugroženijih bosanskohercegovačkih kotara u Hrvatsku, a potom i u Vojvodinu. Glavnina srpske djece koja je slana na prehranu bila je iz istočne Hercegovine, područja Bihaća i istočnih kotara koji su pripadali Okružnoj oblasti Sarajevo. Tijek navedene akcije dijelom je moguće rekonstruirati i uvidom u arhivsko gradivo Arhiva Bosne i Hercegovine. Glavnina se navedenoga arhivskog gradiva nalazi u fondu Zemaljske vlade za BiH, a dio u arhivskom gradivu organa koji su upravljali Bosnom i Hercegovinom nakon završetka Prvoga svjetskoga rada. Riječ je o arhivskom gradivu iz fondova Vlada Narodnog vijeća SHS za BiH, Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu 1919–1921, Povjereništvo Ministarstva socijalne politike za Bosnu i Hercegovinu 1920–1921, Povjereništvo za socijalnu politiku – Oblasni odbor za zaštitu djece i mladeži i Pokrajinska uprava za BiH.
Ključne riječi: glad u BiH, srpska djeca na prehrani u Hrvatskoj i Vojvodini, fondovi Arhiva BiH
Амела Бедаковић / Amela Bedaković
Apstrakt: U Bosni i Hercegovini društvo Kolo srpskih sestara počinje sa radom od 1920. godine odlukom tadašnjih odbora Dobrotvornih zadruga Srpkinja da se pridruže Kolu srpskih sestara u Beogradu, kao pododbori ili mjesni odbori. Tako ujedinjene sa Kolom srpskih sestara u Beogradu nastavile su da šire ideju humanog, kulturnog, prosvjetnog i nacionalnog rada. U radu će na osnovu istraženih podataka biti predstavljeno djelovanje prvog u Bosni i Hercegovini osnovanog društva Kola srpskih sestara u Sarajevu za period 1920–1941. godine. Predstavit će se rad Kola srpskih sestara u Sarajevu, njegovog Djevojačkog doma, internata, Domaćičke škole, te tečajeva koje su organizovale članice Odbora i članice Kola srpskih sestara u Sarajevu.
Ključne riječi: Dobrotvorna zadruga Srpkinja, Kolo srpskih sestara, Djevojački dom, ženske stručne škole, Domaćička škola, tečaj, narodne rukotvorine, opismenjavanje, Miss Irby
Зоран Стевановић / Zoran Stevanović
Зоран Стевановић / Zoran Stevanović
Апстракт: Истраживања изворне архивске грађе, која ја Архив Војводине обавио у установама културе и заштите у земљи и иностранству, у оквиру пројекта Српске приви легије, донела су изузетне резултате. Нарочито плодна истраживања била су у Мађарској, са новим сазнањима и увидима у архивску грађу и историјске изворе, до сада мање познате или потпуно непознате у српској архивистици и историографији. Обављена истраживања, у мађарским архивима, музејима и библиотекама, тичу се привилегијалних докумената за српски народ, односно за подручја, територије, градове и места где су живели Срби, издавана од владара Краљевине Угарске и Хабзбуршке монархије, од средњег века до 1848. године. У овом раду, дали смо преглед истраживања у Мађарској, са кратким освртом на историјски значај појединих насељених места за српску националну историју, где су Срби уживали раз личите привилегије. Истраживања су обухватила преглед фондова и збирки, одбир, анализу и проучавање привилегијалних докумената, као и других докумената који говоре о српским привилегијама, а такође снимање и дигитализовање архивске грађе. Осим тога, истраживања су такође допринела успостављању нових и бољих облика сарадње са установама културе у Мађарској. Основни циљ пројекта Српске привилегије је објављивање научне публикације са свеобухватним прегледом српских привилегија.
Кључне речи: српске привилегије, истраживања изворне грађе, истраживања у Мађарској, установе културе, архиви, музеји, библиотеке
Видосава Ераковић / Vidosava Eraković
Апстракт: Рад је посвећен улози Главног архивског савета ФНРЈ, Савеза друштава архивских радника Југославије и Савета академија наука и уметности СФРЈ у организовању истраживања у страним архивима, микрофилмовања истражене архивске грађе о југосло венским народима и њеног објављивања као крајњег циља. Приликом писања овог рада ко ришћена је архивска грађа похрањена у Архиву Југославије: Савета академија наука и умет ности СФРЈ, Савета за науку и културу Владе ФНРЈ, Савезног секретаријата за образовање и културу и Савезног извршног већа.
Кључне речи: истраживање архивске грађе, микрофилмовање, Главни архивски савет, Савет академија наука и уметности, Савез архивских радника
Припрема и објављивање: Слободанка Цветковић
